Градски музеј СомборАрхеолошко одељење састоји се од покретних археолошких добара подељених у четири збирке, које се непрекидно обогаћују новим предметима са територије северозападне и југозападне Бачке. Хронолошки оквир фонда обухвата раздобље од мезолита до новог века. Предмети потичу највећим делом са заштитних археолошких ископавања, систематских ископавања, рекогносцирања терена и делом путем поклона и откупа.
Археолошка збирка Градског музеја у Сомбору потиче делом из времена делатности Историјског друштва Бач–бодрошке жупаније (1883—1918), а делом из времена обновљене музејске активности после 1945. године. Прикупљен је богат фонд археолошких предмета који сведоче о динамичном смењивању култура и народа на територији града Сомбора, општина Апатин, Кула и Оџаци.
У праисторијској збирци Музеја чува се археолошки и остеолошки материјал који сведочи о непрекидном трајању живота почев од монолита, преко појаве најстарије земљорадничке културе на овом подручју — културе Старчево — Кереш (Кörös), све до последње фазе латена (млађег гвозденог доба), те бурних времена у којима су Римљани настојали да овладају целим током Дунава, од извора до ушћа.
Више
Територију данашње Бачке и Баната од I до IV века насељавала су разна сарматска племена. Доласком Сармата, популације иранско–јужноруског порекла, на територију Бачке, долази до значајних етничких и економских промена. Настањивањем на овој територији Сармати су били са једне стране под снажним утицајем аутохтоног дачког и келтског становништва док је са друге стране Римска империја настојала да одбрани своје интересе и прошири границе. Римско–сарматски односи су били променљиви и кретали су се честих ратова до повремених савезничко–најамничких односа у кратким раздобљима затишја, када се развијала међусобна жива трговина о којој сведоче налази римског новца и других предмета које проналазимо у сарматским насељима и некрополама. До масовног прилива ових племена на простор Бачке и Баната долази средином II века, стога су и најбројније некрополе које сведоче о периоду III—IV века. Насеља су најчешће лоцирана на некадашњим обалама река и потока. Као прилози у гробовима најчешће су налажене перле око врата, посуде грубе и фине фактуре уз ноге или главу покојника, наруквице и карике од бронзане жице, торквеси (од бронзане или сребрне жице са отвореним крајевима), фибуле (већином плочасте), најчешће украшене емајлом разних боја са геометријским и зооморфним орнаментима. Материјална култура Сармата се огледа на предметима најчешће нађеним у гробовима у Бајмоку, Светозару Милетићу, Руском Крстуру, Врбасу, Кули, Станишићу…
Средњовековна збирка обухвата предмете материјалне културе од средине IV до почетка XIX века, који су прикупљени на археолошким ископавањима изведеним на различитим некрополама и у оквиру делимично истражених појединих објеката средњовековних насеља. Збирка садржи бројан репертоар покретаних археолошких, антрополошких и археозоолошких предмета. Поред тога обогаћена је великим бројем предмета теренског инвентара и студијског материјала.
Археолошки средњовековни материјал је разнолик како по функцији, тако и према материјалу од којег је израђиван, делови су сачуваног инвентара гробова истраживаних некропола или припадају насеобинском материјалу. Најзаступљенији је керамички материјал, поред различитих посуда направљених слободном руком или на витлу, чест материјал су керамички пршљенци, луле, пећњаци и сл. Предмети од метала чине производе ковачких и златарских радионица који су подељене у посебне збирке накита, оруђа, алата, оружја и коњске опреме. Предмети од кости и рога, од стаклене пасте, стакла и полудрагог камења јављају се у овиру посебних археолошких целина.
Више
Нумизматичка збирка део је дугогодишње традиције сакупљања нумизмата, легатом др Имре Фраја 1952. године од 11.142 комада новца, она је посебно обогаћена и оформљена као једна репрезентативна нумизматичка збирка. Данас броји више од 20.000 предмета, односно 11.326 инвентарисаних новчића и око 6.500 нумизматичког студијског материјала.
