Средњовековна збирка

Средњовековна збирка обухвата предмете материјалне културе од средине IV до почетка XIX века, који су прикупљени на археолошким ископавањима изведеним на различитим некрополама и у оквиру делимично истражених појединих објеката средњовековних насеља. Збирка садржи бројан репертоар покретаних археолошких, антрополошких и археозоолошких предмета. Поред тога обогаћена је великим бројем предмета теренског инвентара и студијског материјала.

Археолошки средњовековни материјал је разнолик како по функцији, тако и према материјалу од којег је израђиван, делови су сачуваног инвентара гробова истраживаних некропола или припадају насеобинском материјалу. Најзаступљенији је керамички материјал, поред различитих посуда направљених слободном руком или на витлу, чест материјал су керамички пршљенци, луле, пећњаци и сл. Предмети од метала чине производе ковачких и златарских радионица који су подељене у посебне збирке накита, оруђа, алата, оружја и коњске опреме. Предмети од кости и рога, од стаклене пасте, стакла и полудрагог камења јављају се у овиру посебних археолошких целина.

Данашња територија Бачке дели судбину простране Панонске низије, када су се на њеном тлу смењивала многобројна племена разних етничких припадности, германска и сарматска (Готи, Гепиди, Алани), Словени, азијски номади (Хуни, Авари), све до доласка Мађара крајем IX века. Угарска је била снажна држава на простору Панонске низије током XI века и данашња Бачка постаје део њене интересне сфере. Бач и Бодрог постају административни центри истоимених управних целина — жупанија, све до краја XV и почетка XVI века, када турска освајања успостављају нову војно–политичку организованост.

Изузетан пример романичке сакралне архитектуре XI/XII века је сачувана камена пластика откривена ерозијом дунавског острва код Бачког Моноштора, локалитет Старо село, где су откривени остаци једнобродне цркве (дужине 28 м, ширине 9 м), манастирске просторије и мања капела. Убицирањем локалитета на левој обали Дунава у историјским изворима поменутих локација, како насеља и тврђава, могу се показати значајна места у одбрамбеном систему на левој обали Дунава, попут средњовековног града Бартана. Средњовековни град са утврђењем под називом Бартан, откривен је још крајем XIX века и географски се налази на 10 км северозападно од Сомбора, у јужном делу шуме Козара, источно од реке Плазовић (1305. Possessio Batyan in Commitatu Bodrog; 1321, 1341, 1342, 1347, 1367. Barthan; 1381. Borhan; 1410. Barthan; 1430. Barthan; 1448, 1464, 1474. Бартан као тврђава први пут се спомиње као Castrum 1475. Утврђење је јединствено, осмишљено за одбрану у равним, поплавним подручјима. Утврђење је земљано и састоји се од две градине, јужна је мања, северна је већа, обе опкољене шанчевима односно троструким ровом, улаз са запада преко мостобрана. Данас су ровови густо обрасли шумским растињем и жбуњем. Парцела се налази у газдинству „Војводинашума” односно припадају заштићеном природном подручју СРП „Горње Подунавље”.

Археолошка ископавања на локалитету „Бартан” у Бачком Моноштору обухватају простор јужно од утврђења, где су откривени остаци једнобродне цркве са полукружном апсидом (дужина 16 м, ширина 10 м), коју хронолошки опредељујемо у XI/XII век. Упоредо са истраживањем цркве, обављала су се истраживања некрополе северно и јужно од цркве. Пронађени гробови су густо укопани у паралелним редовима, орјентисаним ЈЗ–СИ, односно прате орјентацију цркве. Покојници су сахрањени у опруженом положају, хоризонт млађих гробова обухвата период XIV/XV века (налази почелица, прстења, појсаних аплика и др.), хоризонт старијих гробова који хронолошки одговара XI/XII веку (налази „S” каричица). Укупно је на некрополи откривено 96 гробова.

Средњовековни извори помињу и многа друга насеља у окружењу Сомбора, међу којима су препознатљива имена данашњих места: Apati / Oppidum Apati (Апатин), Dorozlov (Дорослово), Csomokla (Чонопља), Kulud (Колут), Reg (Риђица), Oppidum, civitas Zond(Сонта) итд. Урбани карактер Сомбора потврђен је подизањем утврђења и оснивањем доминиканског манастира, у оквиру властелинског имања породице Цобор — Сент Михаљ (Czombor Villa Sanct Michaelis), док о средњовековном насељу имамо само фрагментарна сазнања.