Праисторијска збирка

У праисторијској збирци Музеја чува се археолошки и остеолошки материјал који сведочи о непрекидном трајању живота почев од монолита, преко појаве најстарије земљорадничке културе на овом подручју — културе Старчево — Кереш (Кörös), све до последње фазе латена (млађег гвозденог доба), те бурних времена у којима су Римљани настојали да овладају целим током Дунава, од извора до ушћа.

Сматрало се да најстарији трагови људског присуства на територији Бачке потичу из периода раног неолита, тј. млађег каменог доба (6200—5600. година пре нове ере). Међутим, на неолитском локалитету Магарећи млин откривена је концентрација костију искључиво дивљих животиња: јелена, срне, дивље свиње, зеца, делове оклопа корњаче, зуб вирезуба (риба слична шарану), љуштуре шкољки и пужева, али и фрагменте људске лобање. Фрагмент лобање (део темене кости) апсолутно je датован у распон између 7595 и 7538. година пре нове ере, што одговара периоду мезолита (средњег каменог доба). Ово је за сада најстарији познати „становник/ца Бачке”, што помера време људског присуства на овом простору за више од једног миленијума уназад. Поред тога, ово је први доказ присуства мезолитских ловачко–сакупљачких заједница на територији Србије изван Ђердапа.

Једно од најзначајних археолошких открића у Бачкој представља налаз две особе сахрањене у згрченом положају на налазишту Тополе — Бач. Скелети су део сталне поставке у Градском музеју Сомбор и датовани су у распон између 6066—5985. година пре нове ере (рани неолит). Материјални остаци културе Старчево — Кереш су разноврсни облици судова од печене земље, алати од кресаног и глачаног камена, кости, рожине, фигурине и амулети констатовани су на низу налазишта. Керамички налази разних облика украшени су у техници барботина, штипања, отисака нокта, налепљивања и др. Елементе утицаја Кереш културе на подручју које заузима Старчевачка култура сусрећемо на локалитету Магарећи млин код Апатина и Доња Брањевина код Оџака.

Енеолит — бакарно доба

Период преласка из неолита у метална доба, Енеолит — бакарно доба је време када долази до већих друштвених и технолошких промена. За израду оруђа, оружја и декоративних предмета почео је да се користити метал (првенствено бакар, али и злато и сребро). Материјална заоставштина енеолитских култура изузетно је богата и разнолика, а укључује предмете профаног и култног карактера израђене од метала, керамике, животињских костију и камена. Покојници су сахрањивани скелетно, обично у згрченом положају, али и спаљивањем. Јединствени представник овог периода на нашој територији је средњоенеолитска култура Retz–Gajary, (3950—3650/3500. година пре нове ере). Распрострањена је у периферним деловима Панонске низије а добила је назив према два локалитета — Рец (Retz) у Аустрији и Гајари (Gajary) у Словачкој. Најспектакуларнији налази засигурно укључују изузетно богато украшене керамичке посуде: благо заобљене плитке шоље са тракастом дршком, коничне и благобиконичне зделе, дубље биконичне зделе са две ушице на ободу, крчази богато орнаментисани браздастим урезивањем и белом инкрустацијом. Основни мотиви су низови висећих шрафираних троуглова и хоризонталне или вертикалне зоне испуњене браздасто урезаним линијама Присуство носилаца ове културе забележено је на два локалитета у околини Сомбора: За шумом у атару села Пригревица и Атарски пут у Светозар Милетићу.

Бронзано доба

Бронзано доба у Војводини отпочиње у периоду од 2000. до 900. године пре нове ере и на нашем музејском подручју је једна од најмање познатих и истражених епоха у праисторији. За културе бронзаног доба карактеристична је богато украшена керамика и пластично изражена у разноврсним облицима и орнаментици. Метални предмети израђују се од бронзе; то су: бодежи, мачеви, врхови копља, секире, фибуле, наруквице и игле. Предмети су израђени у техници ливења, а украшени у техници искуцавања и пунктирања. Недавно откриће калупа за производњу накита и оруђа непобитно сведочи о неком виду обраде метала и производњи металних предмета у околини Сомбора током бронзаног доба. Калупи откривени на локалитетима Секеш код Дорослова и Конопљиште — Атарски пут код Светозар Милетића, као и Пап Салаш код Богојева, везују се за поједине карактеристичне облике материјалне културе из средњег и касног бронзаног доба. Реч је о једноделним и дводелним калупима за ливење накита и оруђа. Калупи су уско везани за производњу предмета од метала и спадају у најспецифичније археолошке трагове металуршких активности. Присуство носилаца културе гробних хумки (Hügelgräber) као најзначајније и специфичне културне појаве током бронзаног доба на територији Сомбора, забележено је на основу појединачних, случајних налаза са некропола: Сомбор-Шапоње салаши, Апатин, Богојево, Колут. На основу материјалних остатак са локалитета „Гоге — Виногради” на периферији Сомбора, Секеш код Дорослова, Атарски пут код Светозар Милетића, „Песак“ код села Пригревица први пут можемо са сигурношћу говорити о насеобинској керамици културе гробних хумки на територији Бачке, без обзира што је заштитним ископавањем истражен само мали део насеља.

Културе старијег гвозденог доба: X — III век пре нове ере

Почетак I миленијума пре нове ере на овом подручју обележава прву употребу гвожђа и формирање нових културних група. На подручју Бачке и северне Србије развила се босутска група, а у уском појасу југословенског Подунавља валско–даљска, захватајући део западне Бачке и источне Славоније. Материјал ове културне групе углавном нам је познат по некрополама, као што је некропола „Ђепфелд” код Дорослова. На овом локалитету је откривено више од 180 гробних целина са остацима спаљених покојника и предметима који су директно или индиректно били у вези са покојником; на пример, накит или неки други предмет који је указивао на покојниково место у друштву.

Култура млађег гвозденог доба: III век пре нове ере — почетак I века нове ере

Позно гвоздено доба — латен почиње на преласку IV у III век пре нове ере и повезује се са доласком Келта на подручје Паноније и српског Подунавља. Значајне одлике латенске цивилизације су употреба грнчарског точка, масовна израда усавршеног оруђа, оружја и војне опреме (мачеви, бојни ножеви, умбо, коњска опрема), почетак ковања новца. Покојнике су сахрањивали инхумирањем и спаљивањем. У оба случаја накит, оружје (мачеви и копља ратника су савијани) и оруђе полагани су у гробну раку. Предмети келтске материјалне културе су откривени на многим налазиштима: Оџаци (келтски коњанички гроб), Плавна, Дорослово, Вајска, Риђица итд.