Лого Градски музеј Сомбор

Праћење радова на реконструкцији Пијаце у „ланцима”

Због погрешних корака надлежних органа учињених током читавог процеса спровођења пројекта на реконструкцији Пијаце у „ланцима” нисмо добили јединствену прилику да обавимо истраживања заштитног карактера у делу града који је заштићено културно добро од великог значаја.

Археолошка екипа документује налазе у већ ископаним рововима

Извод из Закона о културним добрима

„Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 — др. закон и 99/11 — др. закон

Члан 2 — Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава, јесу: споменици културе, просторне културно–историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места — непокретна културна добра; уметничко–историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига — покретна културна добра. Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Члан 12 — Добро које ужива претходну заштиту, а налази се у земљи или води, или је извађено из земље или воде, у државној је својини.

Члан 27 — Претходну заштиту на основу овог закона уживају:
1) некрополе и локалитети с археолошким, историјским, етнолошким или пиродњачким садржајем; стара језгра градова и насеља; градитељски објекти, целине и делови градитељских објеката с историјским или архитектонским вредностима; споменици и спомен обележја посвећени значајним догађајима и личностима; куће у којима су рођене или су у њима радиле заслужне и истакнуте личности заједно са стварима које су им припадале; зграде и места у природи везани за значајне историјске догађаје;

3. Установе заштите по врстама културних добара

Члан 74 — Завод за заштиту споменика културе врши делатност заштите споменика културе, просторних културно–историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места.
Музеј врши делатност заштите уметничко–историјских дела.
Закон о културним добрима јасно одређује које су све обавезе инвеститора везане за археолошка истраживања и њихово финансирање.

Члан 109 — Ако се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен.
Ако постоји непосредна опасност оштећења археолошког налазишта или предмета, надлежни завод за заштиту споменика културе привремено ће обуставити радове док се на основу овог закона не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није.
Ако надлежни завод за заштиту споменика културе не обустави радове, радове ће обуставити Републички завод за заштиту споменика културе.


Саопштење за јавност Градског музеја Сомбор поводом радова на реконструкцији Пијаце у „ланцима”

Располажемо са малим број поузданих археолошких података који сведоче о средњовековном насељу које се налазило на данашњем месту града Сомбора. Истичемо да за период раног и пуног средњег века постоји незнатан број евидентираних налаза. Период касног средњег века, након турских освајања (1541—1687) и период Новог века (XVIII—XX век) документован је картографски, историографски и кроз појединачне археолошке налазе из гробних целина или из грађевинских слојева.

Заштитна археолошка ископавања, вршена су само на некрополама (пронађеним ван „Венца”), док систематска ископавања унутар заштићеног језгра, никада нису вршена. Било је за очекивати да се у оквиру заштићеног историјског језгра приликом савремених радова наиђе на трагове претходних насељавања. Још је Павле Веленрајтер, археолог Градског музеја Сомбор, у свом писаном извештају од јуна 1970. године (музејска документација) навео да је приликом земљаних радова на Пијаци откривено 4 или 5 гробова без прилога, без гробне конструкције уз расуте фрагменте керамике.

Градски музеј Сомбор је интервентно реаговао на радове у оквиру пројекта реконструкције Пијаце у „ланцима” у периоду од 18. до 23. маја 2020. године. Археолошка екипа је пратила и документовала налазе у већ ископаним рововима за постављање инсталација ради утврђивања постојећег стања и заштите потенцијалних археолошких објеката и културних слојева. Локалитет се простире на потезу катастарских парцела број 3928, 3929/1 и 5877, које се воде у оквиру просторно–културно историјске целине „Историјско језгро Сомбора — Венац” („Службени лист АПВ” број 25/91) која је заштићено културно добро од великог значаја за Републику Србију).

На простору потеса који је захваћен радовима на реконструкцији Пијаце у „ланцима” констатован је рушевински слој (зоне са остацима грађевинског материјала — цигла, опека, шут, малтер и камен). Овај грађевински материјал видљив је дуж целе парцеле а управо такве врсте налаза указују на постојање археолошких слојева.

Током постављања ровова за инсталације наишло се на непокретне археолошке остатке из периода Новог века (XVIII—XIX век), који највероватније представљају помоћне објекте зидане за потребе цркве. У непосредној близини Плебаније откривена је најбоље очувана темељна стопа помоћног објекта (ширина темељне стопе 71 цм, очувани део имао је 7 редова зиданих кречним малтером) зидана од цигле великог формата (31 × 15 цм, дебљина 6,5 цм — сигнирана латиничним словима Р.К.И, односно 32 × 16 цм, дебљина 8,5 цм, сигнирана латиничним словима Е.И), и опекама без ознака које такође одговарају овим димензијама. Од покретног археолошког материјала констатовани су фрагменти глеђосане стоне керамике, неколико фрагмената крчага доброг квалитета, више ситних комада танког стакла уз неколико фрагментованих људских костију.

Темељна стопа објекта из XVIII века — поглед са истока
Темељна стопа објекта из XVIII века — поглед са истока
Темељна стопа објекта из XVIII века
Темељна стопа објекта из XVIII века

На простору унутар Венца који је захваћен радовима санације пијаце 2020, односно оним делом који се налази у непосредној близини садашњег објекта Млечне пијаце, који је наслоњен на северни зид цркве Св. Тројства, ископан је грађевински ров у дужини од око 75 м, ширине око 50 цм, који је пресекао неколико нивоа нивелације. На два места су прокопане површине за шахтове у оквиру којих је проналажен секундарни шут и слој већих опека заливених у глиновиту земљу. Трагови опека протежу се дуж ровова у прослојцима и помешани су тамномрком земљом, настали приликом нивелације водених јаркова око цркве Св. Тројства и постављања накнадних атмосферских зиданих канала. У једном од шахтова стратиграфски је ситуација дозвољавала да се испрате слојеви са неколико редова тање опеке мањих димензија констатованих на релативној дубини од око 80 цм од површине, који су били урушени у тамномрку земљу.

Зона наслојавања
Зона наслојавања
Зона наслојавања — јужни профил у шахту
Зона наслојавања — јужни профил у шахту

Градски музеј Сомбор ни до писања овог саопштења није имао увид у пројектну документацију која мора да садржи Услове за реконструкцију Пијаце у „ланцима” издату од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

Након сагледавања стања и увида у налазе, стручна служба Покрајинског завода за заштиту споменика културе је дана 22. маја 2020. године у закључку донела следеће: Уколико се у току извођења грађевинских радова наиђе на археолошке налазе Извођач је дужан да одмах и без одлагања, прекине радове и обавести представнике Градског музеја Сомбор. Констатујемо да се ни Инвеститор ни Извођач радова нису придржавали наведене мере нити договора о тачним позицијама и дубинама инсталационих ровова.

Настављени радови без присуства археолога
Настављени радови без присуства археолога
Настављени радови без присуства археолога
Настављени радови без присуства археолога

Потпуно слободна и научно бесмислена реконструкција догађаја без консултовања са надлежним институцијама доводе до сензационалистичког тумачења и приступа веома важним и значајним елементима друштва као што је и културна баштина. Сензационализам, као и непоштовање закона у једнакој мери утичу на урушавање значаја богатог културног наслеђа нашег града и стопирају могућност даљих истраживања.

Зато апелујемо да се избегавају тактике попут објављивања непроверених, непотпуних и „интригантних” информација као и представљање само једне стране неког од актуелних питања уз изостављање контекста, у овом случају археолошког контекста. Молимо све заинтересоване за ову тему да се не претерује у описима одређених догађаја и не доносе паушалне закључке зарад провоцирања реакције јавности (лажно буђење свести и емоција локалне јавности и осећања припадности граду) те повећања читаности или стицања профита.

Због, слободно можемо рећи, погрешних корака надлежних органа учињених током читавог процеса спровођења пројекта на реконструкцији Пијаце у „ланцима” (започете током ванредног стања) Градски музеј Сомбор није добио јединствену прилику да обави истраживања заштитног карактера у делу града који је заштићено културно добро од великог значаја. У складу са тим овај извештај завршавамо речима наставника и сарадника Одељења за археологију филозофског факултета у Београду:

„Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја” (19. децембра 2019, „Лични став”, „Данас”)

Петер Мраковић, директор Градског музеја Сомбор
Анђелка Путица, виши кустос археолог
Викторија Узелац, кустос археолог

© 2004—2021 Градски музеј СомборВеб дизајн и програмирање Тацит
s