Лого Градски музеј Сомбор

Отворена изложба Удружења жена „Стапарска ружа”

У сали за тематске поставке у Музеју Подунавских Шваба у суботу, 10. децембра, отворена је прва самостална изложба Удружења жена „Стапарска ружа”.

Отварање изложбе

У сали за тематске поставке у Музеју Подунавских Шваба у суботу, 10. децембра, отворена је прва самостална изложба Удружења жена „Стапарска ружа”.

Приликом свечаног отварања изложбе присутне је поздравио Давид Фирањ, директор Градског музеја Сомбор, нагласивши да Градски музеј Сомбор већ дуги низ година има добру сарадњу са овим удружењем захваљујући раду историјског и етнолошког одељења музеја. О изложби је говорила председница Удружења жена „Стапарска ружа” Мирјана Ковачев, која је као занимљивост истакла да су за ову прилику, након 50 година, ткаље „Стапарске руже” израдиле ћилим димензије 1,4 × 1,8 метара, у чију израду је утрошено чак 600 радних сати. Палимир Тот, заменик Покрајинског секретара за привреду и туризам, свечано је отворио изложбу.

Отварање изложбе
Отварање изложбе

Изложба ће бити отворена до 9. јануара и можете је посетити у оквиру радног времена Музеја Подунавских Шваба, од уторка до петка од 8 до 19 часова и викендом од 9 до 13 часова.

Детаљ с изложбе
Детаљ с изложбе

О стапарском ћилиму

Стапарски ћилим настао је у 18. веку у оквиру домаће радиности и израђивао се од вуне и кудеље. Ћилимарство је тада било развијено јер су ћилимима опремане куће и лако се могао продати на тржишту. Ручно рађени стапарски ћилим налазио се у свакој кући и био је препознатљив на територији Војводине. Данас представља нематеријално културно наслеђе Србије (заштићен је од 2016. године).

Стапарски ћилим се тка на хоризонталном разбоју, клечаном техником. Клечана техника значи преплитање нити потке са нитима основе тако да је ћилим са два лица, не постоји наличје као и код пиротског ћилима који се тка на вертикалном разбоју.

Стапарски ћилим
Стапарски ћилим

По чему је препознатљив стапарски ћилим?

Ћилими
Ћилими

Касније под утицајем флоралних мотива из Аустроугарске на стапарским ћилимима појављује се цвеће и мотив руже који временом постаје доминантан и аутентичан за овај стапарски бренд.

Уласком у период социјализма и појавом синтетичких индустријски рађених тепиха, ручно ткање ћилима у Стапару је замрло. Ревитализовано је оснивањем „Стапарске руже” 2016. године.

© 2004—2024 Градски музеј СомборВеб дизајн и програмирање Тацит
s