За време скупа, којем је од 25. до 27. маја домаћин био Градски музеј Сомбор, одржана је XLVI Скупштина Српског археолошког друштва и отварена изложбе „Круг живота и смрти — анализе другачијих перспектива”.

Градски музеј Сомбор је од 25. до 27. маја био домаћин XLVI Скупштинe и годишњег скупа Српског археолошког друштва.

За време трајања скупа одржани су: скупштина Српског археолошког друштва, рад по секцијама — секција за праисторијску археологију, секција за класичну археологију, секција за заштиту археолошког наслеђа, секција за средњовековну археологију и секција за археометрију, археотехнологију, геоархеологију и експерименталну археологију и секција за биоархеологију и сесије Living twice секундарна употреба предмета и простора у археолошком запису.

Осим поменутог, у оквиру скупа одржани су инфо панел Година археологије 2025. и отварање изложбе Круг живота и смрти — анализе другачијих перспектива чије су ауторке Анђелка Путица и Викторија Узелац, виши кустоси археолози Градског музеја Сомбор.

Изложбу чини мањи део актуелних музејских аквизиција које потичу са археолошких истраживања и ископавања у протеклих двадесет година на територији коју покрива Градски музеј Сомбор (Град Сомбор и општине Апатин, Кула и Оџаци) од бронзаног доба до средњег века.

Већина људских скелетних остатака нам омогућава увид у различите идентитете и нама непознате, далеке односе. Резултат студиозног интердисциплинарног истраживања и анализа ове врсте предмета јесте детаљна биографија — животна прича, појединца или заједнице испричана кроз приказ њихове смрти и покопа.

Стварање идентитета темељи се на међуигри укључивања и искључивања и ослања на истицање различитости. Повучене границе зависе од ситуације и разлика у перцепцији и процени, у интерпретацији себе и других. Идентитет обухвата и „истоветност” и „различитост”, „бити посебан насупрот…” и „бити другачији”.

Гробове праве живи, за мртве и живе.

Из каталога изложбе

Ове године Градски музеј Сомбор и Српско археолошко друштво обележавају 140 година од свог настанка. Формирањем Историјског друштва Бач–Бодрошке Жупаније 1883. године започета је делатност на сакупљању музеалија на простору кога делом данас покрива Градски музеј Сомбор (град Сомбор, општине Апатин, Кула и Оџаци). Археолошка збирка Градског музеја у Сомбору потиче делом из времена делатности Историјског друштва Бач–Бодрошке жупаније (1883—1918) тада је прикупљен богат фонд археолошких предмета који сведоче о динамичном смењивању култура и народа са територије северозападне и југозападне Бачке.

Српско археолошко друштво основано је 1. јула 1883. године у Београду, а први председник Друштва био је Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи (од 1881. године) и кустос Народног музеја у Београду.

Градски музеј Сомбор велику захвалност дугује Српском археолошком друштву на изузетној сарадњи приликом организовања овог скупа. Захваљујемо и Граду Сомбору, Туристичкој организацији Града Сомбора, Културном центру „Лаза Костић” Сомбор, Градској библиотеци „Карло Бијелицки” као и Народном позоришту Сомбор на помоћи и подршци при реализацији овог скупа.