Поводом међународног дана археологије, који се ове године обележава 21. октобра, подсећамо на актуелни пројекат Градског музеја, „Последњи ловци и први земљорадници Бачке: археолошка истраживања на локалитету Магарећи млин”.

Локалитет Магарећи млин, вишеслојно археолошко налазиште, налази се око 4 км југоисточно од Апатина, у близини и непосредној околини преливних устава ДТД канала.

У преко 2 метра културних слојева крију се трагови насељавања од мезолитског периода (7500 г. п.н.е.), преко најранијих земљорадника на тлу југоисточне Европе и кроз праисторију и антику све до средњовековног периода, што указује на његов велики потенцијал и значај.

Досадашња истраживања

Детаљним рекогносцирањима 1985. и 1986, а потом археолоошким ископавањима 1987, 1988. и 1989, предвођеним од стране археолога Владимира Лековића (Покрајински завод за заштиту споменика културе), истражена је површина од скоро 300 м².

Након скоро 40 година, 2022. је започето истраживање археолошког локалитета Магарећи млин, у оквиру мултидисциплинарног пројекта Последњи ловци и први земљорадници Бачке: картирање и заштита локалитета Магарећи млин, Градског музеја Сомбор, а тиме и процес проглашења локалитета у статус културног добра. Резултати истраживања из 2022. године представљају основу за сва будућа систематска истраживања. Фокус је била детекција подземних структура, утврђивање хронолошких односа и граница налазишта у чију сврху су обављена геофизичка и геоархеолошка истраживања (у две фазе).

Кампања 2023. спроведена је током септембра и октобра месеца, током које су истражене неке од археолошких струкутра детектованих у кампањи 2022, уз наставак геомагнетних снимањима и геоархеолошких бушења.

Отворене су две сонде са истраженим објектима из периода неолита и бронзаног доба. Добијени резултати дали су више информација о начину коришћења и окупације локалитета.

Миленијуми живота на локалитету Магарећи млин

Неолитско насеље на Магарећем млину било у употреби између 6200. и 5700. г. п.н.е., што га чини једним од најстаријих на територији Војводине. Путем различити пројеката као што је ERC BIRTH (Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10.000 — 5000 BC) Института Биосенс у Новом Саду, анализирани су и органски остаци из керамичких посуда из неолитских објеката, који су потврдили присуство млечних масти и пружили доказ о најранијој конзумацији млека и млечних производа на овом простору. Поред тога, људски и животињских остатаци прикупљени 1988. из слоја нивелације до леса апсолутно су датовани у половину 8. миленијума п.н.е, чиме су по први пут добијени докази о присуству мезолитских заједница изван Ђердапа. Магарећи млин представља јединствено налазиште на читавој територији Србије, са траговима насељавања од мезолита до средњег века. Резултати истраживања публиковани су у већем броју водећих међународних часописа, а приказани су и широј јавности у оквиру изложбе Наука за музеје: праисторија Сомбора и околине у светлу нових биоархеолошких истраживања, финансиране од стране Министарства културе.

Налази из кампање 2023.

Захваљујемо се Министарству културе, Општини Апатин, Градском музеју Сомбор и Граду Сомбору који су подржали реализацију пројекта.

Презентација локалитета Магарећи млин са резултатима досадашњих истраживања, биће уприличена у просторијама Музеја до краја текуће године.