Gradski muzej Sombor

Retrospektivna izložba Dragana Rakića u Beogradu

Otvaranje retrospektivne izložbe „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009” u Beogradu biće održano u petak, 30. marta u 19 časova, u Kući legata, Kneza Mihaila 46. Izložbu će otvoriti Mileta Prodanović, a o koncepciji izložbe i izabranim izloženim radovima govoriće mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Čedomir Janičić, muzejski savetnik Gradskog muzeja Sombor, autori i kustosi izložbe. Partneri u organizaciji i realizaciji izložbe su: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Gradski muzej Sombor i Kuća legata.

Plakat

Izložba će trajati do 15. aprila, a javno vođenje kroz izložbu biće održano u subotu, 14. aprila 2018. u 12 časova. Radno vreme Kuće legata je od 12 do 20 časova svakog dana osim ponedeljka.

Namera i potreba retrospektive, kao i pratećeg monografskog kataloga je istorizacija, svojevrsna muzealizacija umetnosti, umetničkog rada i delovanja Dragana Rakića, njegovih istraživanja i aktivizma. Kroz analizu četiri problemske celine, uz biografiju i bibliografiju umetnika, dat je uvid u hronologiju delovanja umetnika — prvo, kao jednog od najznačajnih predstavnika nove skulpture u Vojvodini; zatim kao aktivnog člana produkcije Asocijacije Apsolutno; te kao pokretača i člana produkcije VacuumPack radionice, ali i kroz pedagoški rad na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Potraga za svetim gralom

Nakon realizacije retrospektivne izložbe Dragana Rakića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, od 27. maja do 21. juna 2016, a potom u Gradskom muzeju u Somboru, od 2. do 23. septembra 2016, projekat svoju veliku završnicu ima u Beogradu, trećem, za život i rad Dragana Rakića, značajnom gradu.

Umetnost me je zainteresovala kasnije, u 23–24. godini života. Pre toga nisam ispoljavao neka posebna interesovanja. Mislim da je presudio moj period odrastanja i sazrevanja u Beogradu, kao i uticaj tada jedinstvene umetničke scene osamdesetih godina. Crtanje sam počeo da učim u Šumatovačkoj, bez ikakvih ambicija za upis na Akademiju. Nakon toga dolazi Akademija, ali mene, u stvari, sve vreme privlači želja da pripadam tadašnjoj novoj likovnoj sceni, da se družim i razgovaram sa umetnicima koji su je činili. Oko SKC–a se tada okupljala perjanica „nove slike” — Mileta Prodanović, Vlasta Mikić, De Stil Marković, pa kasnije začetnici naše savremene skulpture, Srđan Apostolović, Zdravko Joksimović i drugi, sa kojima sam se susretao na tribinama i spontanim razgovorima. Oni su tada bili praktično izopšteni sa beogradske Akademije koja je bila i ostala veoma konzervativna. U potrazi za sličnom ekipom, na novosadskoj Akademiji 1985—1988, upoznajem Rastislava Škuleca i Zorana Pantelića, sa kojima počinjem grupno delovanje.

B. Ćurčić i D. Mirković, „Intervju sa Draganom Rakićem: 1+1= Apsolutno!”, Pogonik, Časopis ZA!, br. 2, Kulturni centar „Laza Kostić”, Sombor, februar 2007.

Od pokušaja spuštanja neba pomoću ogledala u projektu Urbus Quadratus (1989) i upisivanja kruga u kvadrat u akciji Forma metafora (1990—91), preko Budućnosti (1992), rada koji kao da stoji po strani od izvedenih ciklusa, „sastavljen” od medicinskih pomagala iz lekarske ordinacije i sata koji meri vreme unazad, paradigmatičnog kako za vreme u kome je nastao, tako i za sadašnji trenutak, do praćke sa municijom u vidu kamenja i hleba (Deset, 1992—94) ili luka sa napetom i neodapetom strelom i neonskim slovom A pričvršćenima za zid (One, 1994), Rakić je za svoju umetnost (do Asocijacije Apsolutno) koristio više različitih ikonoloških metoda i pristupa: narativni, simbolički i redukcionistički, kao i metod simulacije. Rakićeva ikonografija je uključivala identifikaciju i interpetaciju onih tema i sadržaja koji vode spoznaji tajnih stvari koje se ne mogu odmah iščitati.

Mitsko, metaforično i metafizičko sadržano je u broju 1, kao početku sveta, ali i slovu A, kao prvom glasu. Veza između stvarnosti i nestvarnosti, put između racionalnog i iracionalnog postavlja umetnost (…) Jedan od savremenih pitagorejaca, čija operativa se više svodi na pojam laboratorijskog nego klasičnog ateljerskog rada, Rakić je uvodio gledaoca u skoro naučno istraživanje urbane prostornosti.

Suzana Vuksanović, Kosmičko, uzvišeno i univerzalno u delu Dragana Rakića, tekst u katalogu (izvod)

Raspeće

Raspeće, iz ciklusa Kružno–kvadratno, 1990—1991. (zemlja, pesak, kamen, voda i zemljani pigment, 2 × 220×110 cm), Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Dragan Rakić i Apsolutno su proizveli nekoliko radova koji se mogu smatrati pionirskim istraživanjima na našim prostorima. Uopšte, Apsolutno je imalo razvijen tzv. art research aspekt (umetničko istraživanje) — istraživanje određenih fenomena i predstavljanje rezultata na više nivoa i medija (video dokumentacija, fotografije, tekstovi, publikacije…) u vremenu kada art research još uvek nije klasifikovan kao žanr u umetnosti. Rad The Greatest Hits iz 1997. je takođe među prvim radovima u oblasti tzv. Art & Sciencea, posebno u sferi medicinskih i bioloških nauka (…)

(...) Sredinom devedesetih je participativna i angažovana umetnost bila daleko od mejnstrima, posebno u Srbiji, a postojalo je uverenje da će angažovanost u umetničkim projektima zaista nešto promeniti, što je delimično i tačno jer je angažovana umetnost u Srbiji (i Apsolutno) imala određenu težinu i artikulaciju kako bi Miloševićev režim bio promenjen. Na kraju se naravno ispostavilo da se uklanjanjem jednog čoveka, a zadržavanjem ostalih aktivnih učesnika tog sistema, sistem ne može promeniti, čemu smo svedoci i danas jer su većina aktera protiv kojih je Raka aktivno delovao, danas ponovo na vlasti, na istom mestu na kome su bili pre nekih petnaest godina.

Kristian Lukić, Umetnička istraživanja Dragana Rakića, tekst u katalogu (izvod)

Kod Rakića primećujemo trajnu neagresivnu taktiku prevazilaženjem kroz prilagođavanje umesto zahteva za ukidanjem. To se možda više vidi u njegovoj ličnosti nego u njegovoj umetničkoj ostavštini. Posvećen a ne fanatičan, disciplinovan a ne totalitaran, efikasan a ne šematizovan, etičan a ne puritanizovan, Dragan Rakić je po tome, i ne samo po tome, neobična ličnost po sebi već vredna čuvanja od zaborava ili, još gore, besmislenih uopštavanja. Postojanost njegove umetničke pojave umnogome prevazilazi incident ili neki drugi ishitreni odgovor na doba u kom je radio i stvarao. Kompleksnost njegovih interesovanja i strpljenje koje imao u atmosferi neprekidnog zahteva za automatskim društveno–aktuelnim reakcijama, jesu osobine koje njegov doprinos svrstavaju pre u jedan poseban oblik osujećenog mejnstrima — očekivanog nivoa da nije bilo opšte devastacije — nego u pokušaje politički inspirisane avangarde.

Čedomir Janičić, Dragan Rakić: Umetnik, mentor, aktivista, tekst u katalogu (izvod)

Tri

Tri, iz ciklusa Brojevi, 1992—1994. (drvo, metal, golubija pera, 200×180×66 cm), Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Kratka biografija Dragana Rakića

Rođen 1957. u Sonti. Završio Stomatološki fakultet i Višu pedagošku školu u Beogradu na odseku za restauraciju i konzervaciju 1987. Diplomirao 1989. i magistrirao 1997. na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Od 1983. godine je aktivno izlagao na izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 1993. osniva sa kolegama umetničku Asocijaciju Apsolutno koja deluje u polju medijskog pluralizma. Asocijacija Apsolutno je realizovala svoje umetničke intervencije Beču, Berlinu, Amsterdamu, Njujorku, San Francisku, Hirošimi, Vroclavu, Moskvi itd. Od 2006. osnovao i aktivno učestvovao u radu Kreativne radionice VacuumPack iz Sombora. Bio je dugogodišnji predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1992—1998. asistent pripravnik; 1998—2003. asistent; 2003—2008. docent). Docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu Digitalna slika koji je osmislio i pokrenuo 2008. godine. Preminuo 2009. u Novom Sadu. Sahranjen u Somboru u kojem je živeo i radio.

Facebook Twitter Google+ E-mail