Gradski muzej Sombor

Obrada zaostavštine dr Laze Kostića

U toku je obrada vredne muzejske građe iz oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije muzejskog nasleđa. Gradski muzej Sombor će širem krugu posetilaca tokom 2015. godine predstaviti projekat „Zaostavština dr Laze Kostića u Zavičajnoj zbirci likovne umetnosti Gradskog muzeja Sombor”, kojim rukovodi Zora Šipoš, viši kustos Zavičajne zbirke Likovnog odeljenja Gradskog muzeja Sombor.

Zavičajna zbirka Likovnog odeljenja

Jedno od najvrednijih kulturnih znamenja ovog prostora iz oblasti očuvanja istorije, kulture i umetnosti, koje dosada nije kataloški obrađeno i publikovano biće dostupno na nekoliko nivoa prezentacije, putem izložbe, kataloga, PPT prezentacija, stručnih vođenja i muzejskih igraonica u Gradskom muzeju Sombor.

Objedinjenjem celokupnog rada i delovanja, kroz bogatu istorijsku, arhivsku građu, a pre svega kroz eksponate likovne i primenjene umetnosti koji su otkupljeni iz zaostavštine čuvenog pesnika, doktora prava, društvenog i javnog radnika, dr Laze Kostića unaprediće se dostupnost muzejskog materijala za izučavanje nacionalne istorije, kulture i umetnosti Republike Srbije i šire.

Salon dr Laze Kostića

Projekat Gradskog muzeja Sombor podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Sombor.

Zaostavština dr Laze Kostića iz Zavičajne zbirke Likovnog odeljenјa Gradskog muzeja Sombor

Gradski muzej Sombor je 1984. godine iz zaostavštine čuvenog pesnika otkupio veliki broj predmeta koji, pored svoje stilske i umetničke vrednosti, imaju izuzetan značaj za izučavanje nacionalne istorije i kulture naše zemlјe. Muzejski eksponati primenjene umetnosti su većim delom u stalnoj postavci i čine nekoliko ambijentalnih celina sa kraja devetnaestog veka, ilustrujući tako vreme kada je Laza Kostić boravio i živeo u Somboru. U zavičajnoj zbirci likovne umetnosti čuvaju se otkupljena dela velikog ruskog slikara Ilje Jefimoviča Rjepina, Vase Eškićevića i drugih. Enterijere krasi srebrnina sa stilskim odlikama secesije, a jedan od detalja je i mastionica pored kopije rukopisa najlepše pesme pokajanke srpske književnosti, Kostićeve Santa Maria della Salute. Izloženi diptih tkanih tapiserija Muze u pastoralnom ambijentu iz radionice Lionela Peroa, u rokajnoj ambijentalnoj celini, i danas je inspiracija za mnoge posetioce Muzeja, pesnike, umetnike i naučnike.

Svi ovi vredni eksponati otkuplјeni su sa namerom da se ne zaboravi svestranost i značaj velikog pesnika i čoveka.

dr Laza Kostić

Dr Laza Kostić, (Kovilј, 1841 — Beč, 1910) naš je veliki pesnik, dramski pisac, estetičar, književnik, kritičar, mislilac i prevodilac. Doktorirao je 1866. godine pravne nauke na Peštanskom univerzitetu, a posle toga je promenio brojna zanimanja: radio je kao profesor Srpske gimnazije u Novom Sadu, bio veliki beležnik Novosadskog magistrata, te predstavnik varoškog suda u istom magistratu, radio kao poslanik u peštanskom saboru, bavio se diplomatijom, bio novinar na Cetinju, objavio je veliki broj članaka u Zastavi, Srpskoj Nezavisnosti, Glasu Crnogoraca… Bio je organizator akcije za oslobođenje i ujedinjenje srpsko i bliski saradnik Svetozara Miletića, a pred kraj života je postao i član Srpske kralјevske akademije. Često je boravio u manastiru Krušedol po pozivu bliskog prijatelјa, patrijarha Georgija Brankovića.

Svoju struku nije zapustio: od 1892. do 1900. godine preveo je 800 strana i objavio „Pandekte” u Zagrebu, delo Valtazara Bogišića (1834—1908), uticajnog južnoslovenskog pravnika i profesora, u želji da pravničku terminologiju približi narodnom književnom jeziku.

Prevodio je Šekspira; u Maloj biblioteci mostarskog Prijegleda objavio je Hamleta (1903) i Ričarda III (1904), te u Novom Sadu, u Matici srpskoj, Romea i Juliju (1907).

Sahranjen je 11. decembra 1910. godine na Svetouspenskom groblјu u Somboru. Somborci su žalili za svojim pesnikom, omiljenim među sugrađanima, koji je izuzetnom i neobičnom ličnošću dao poseban pečat somborskoj sredini. Objavljena je tužna vest o Lazinoj smrti u somborskom listu Sloga: „(…) Pre petnaest godina kada se oženio Julijanom rođ. Palanački, ovdašnjom imućnom i uglednom Srpkinjom, preselio se u Sombor, gde je do svoje smrti živeo i gde je u krugu svekolikog ovdašnjeg građanstva uživao najveće poštovanje, koje se srećnim smatralo što u svojoj sredini ima takoga velikana. Kao čovek bio je pokojni Laza Kostić vandredno dobra srca. On se ni na koga nije znao naljutiti, a još manje na koga voditi srce. Ko je god na njegovih vratih zakucao za kakvu pomoć, toga je on izdašno novcem pomagao. Svojim duhom i svojim srcem uzdigao se visoko nad nama običnim smrtnicima. U njemu je srpski narod gledao svoj ponos i svoju slavu. Neka mu je slava među Srbima!”

Radivoje Simonović, čuveni somborski lekar i veliki prijatelj Laze Kostića, svoje delo Uspomena na dr Lazu Kostića završava ovim rečima: „Laza je samoga sebe, svoj život i sve što je imao i mogao dati žrtvovao za srpski narod, koji je neograničeno voleo”.

reč više autora Zore Šipoš

Facebook Twitter Google+ E-mail