Gradski muzej Sombor

Nit snovana 60 jeseni u Somboru

Na izložbi tapiserija „Nit snovana 60 jeseni” iz Zbirke „Ateljea 61” iz Petrovaradina, autorke Jelene Đorđević i koautora Čedomira Janičića, u Galeriji savremene umetnosti, publika će moći da vidi 26 radova umetnika različitih generacija i poetika i deo koji se odnosi na istorijat Atelјea 61.

Detalj s izložbe

Posetioci će moći da posete izložbu  do 18. decembra, svakog radnog dana, osim ponedeljka, od 9 do 18 časova, a subotom i nedeljom od 9 do 13, uz sve mere propisane odlukama Kriznog štaba Sombor u cilju suzbijanja epidemije.

Detalj s izložbe

I

Veliki značaj za razvoj umetničke scene u Srbiji imala su gostovanja izložbi na kojima su pored slikarskih i vajarskih dela, izlagane i tapiserije. Prva u nizu bila je izložba Savremene francuske umetnosti, održana u Beogradu, početkom 1952. godine. Ključni momenat za pojavu i razvoj tapiserije u Srbiji, istorija umetnosti beleži u oktobru 1953. godine. Tada je u Galeriji fresaka u Beogradu izložena skraćena verzija („svega” 80 remek dela), istoimene velike pariske izložbe — „Francuska tapiserija od srednjeg veka do naših dana“ iz 1946. godine. Prikazana dela impresionirala su publiku, umetnike, ali i kritičare. U Srbiji su se, među prvima, za tapiseriju zainteresovali slikari, čija je želja bila da se ogledaju u novom mediju vizuelne umetnosti, materijalizujući na taj način svoj lični likovni koncept štafelajnog slikarstva, u drugoj tehnici i materijalu.

Izloženi eksponati svojim autentičnim govorom forme pokazuju kako se uz pomoć tradicionalne metode izrade mogu ostvariti dela koja imaju novo značenje. Raznovrsnost tapiserija prezentovanih na izložbi nije nimalo slučajna. Nit poseduje sposobnost beskonačnog oblikovanja forme i taj njen neizmerni potencijal interpretacije najbitniji je za umetnike koji rade sa nitima. Tokom gotovo šest decenija, svoj umetnički senzibilitet, kroz tapiseriju, tražili su i potvrđivali srpski i strani umetnici, različitih vokacija i opredeljenja. Veštinom i strpljenjem tkalja — koautora (majstora specijalista tkanja umetničkih tapiserija) kartoni slikara, vajara, grafičara, tapiserista, dizajnera tekstila, kostima, scene, keramike, street art i strip umetnika, transformisali su se u nov i neuobičajen vizuelni jezik.

Deo teksta Jelene Đorđević iz kataloga izložbe

Detalj s izložbe

II

Kao svojevrsni „mural nomad”, kako se izrazio Le Korbizje, ili „zid od vune” koji svuda sa sobom nosi savremeni nomad, tapiserija je ocenjena kao odraz modernog, promenljivog, dinamičnog sveta, njegov, ne više statični ukras, nego integralni, čak i imanentni deo koji aktivno utiče na izgled novih staništa promenljivih i ubrzanih barem onoliko koliko su to i sami stanovnici.

Tapiserija je, međutim, u ovom procesu neprekidnog ubrzanja podsetnik da svaki „rezident sveta” bez stalnog boravka na jednom mestu ima potrebu za „toplinom“ osećanja vlastite održivosti, sopstvenog sigurnog fokusa i stalnosti sveta u kom živi. Ovaj neposvađani dualizam ubrzanja i stalnosti, nomadizma i nečeg specifično „mojeg”, prati tapiseriju od početka njenog ponovnog rođenja u modernom svetu.

Uspeh Žana Lirsaa, prvog „pravog” modernog tapiseriste, kao i brojne realizacije dela „slavnih” modernih umetnika u ovom mediju, ali i opredeljenje domaćeg umetnika, Boška Petrovića, da se posveti afirmaciji tapiserije, zajedno sa Konjovićevom poslovičnom preduzimljivošću, naročito tamo gde je sam mogao da učestvuje i kao organizator i kao umetnik, doprinela je da tema Pete Likovne jeseni bude nastavak tipično poznomodernističkog insistiranja na autonomnosti ne samo umetničkog dela kao takvog, nego i njegovih modifikacija u okviru različitih tehnika (prve Likovne jeseni pozabavile su se slikom, crtežom, sitnom plastikom i akvarelom).

Deo teksta Čedomira Janičića iz kataloga izložbe

Facebook Twitter Google+ E-mail