Otvaranje izložbe o Lazi Kostiću

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe „Laza Kostić u Somboru” povodom Dana grada Sombora u subotu, 17. februara 2019. u 12 časova.

Crtačev ugovor u Subotici

U Galeriji „dr Vinko Perčić” u Subotici, u petak, 1. februara 2019. u 19 sati, biće otvorena  izložba „Crtačev ugovor — neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu” autora Čedomira Janičića, muzejskog savetnika Gradskog muzeja Sombor.

Svoj najznačajniji ciklus „Had” Brankov je premijerno prikazao u Subotici 1974. godine. S ovim gradom razvio je lep i obostrano koristan odnos, tako da je Subotica, sasvim zasluženo, prvi grad posle Sombora koji će videti „Crtačev ugovor”.

Izložbu će otvoriti autor, Čedomir Janičić. Izložba traje do 21. februara.

Više o izložbi: https://gms.rs/sr/vesti/neobicna-prica-o-umetniku-branislavu-brankovu

Predavanje o heroinama Prvog svetskog rata

Povodom izložbe „Za srpsku vojsku — jedna zaboravlјena priča”, koja je prošle nedelje otvorena u Gradskom muzeju Sombor, biće održano predavanje u sredu, 23. januara 2019. u 17 časova na temu „Heroine Prvog svetskog rata”.

Izložba „Za srpsku vojsku — jedna zaboravlјena priča”

U saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu iz Beograda u Gradskom muzeju Sombor 15. januara 2019. godine sa početkom u 19 časova biće otvorena izložba „Za srpsku vojsku — jedna zaboravlјena priča” autorke dr Mile Mihajlović, istoričarke, novinarke i publiciste.

Izložba je posvećena jednoj od najznačajnijih humanitarnih operacija svih vremena. U jeku zime 1915/1916. godine, srpska vojska, u kleštima armija, centralnih sila prisiljena na povlačenje sa narodom na albanskim obalama Jadrana spasena je veličanstvenom humanitarno–vojnom operacijom italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova koji su je prebacili na drugu obalu mora. Od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika–zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

Evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja preteču današnjih humanitarnih operacija i ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena.

Gradski muzej Sombor i Italijanski institut za kulturu iz Beograda se tim povodom pridružuju obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Izložbu otvaraju Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor i predstavnik Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Istituto Italiano di Cultura in Belgrado).

Izložba traje od 15. januara do 10. februara 2019. godine. U okviru izložbe Gradski muzej Sombor organizuje radionice za učenike osnovnih i srednjih škola i predavanja za odrasle.

Srećni božićni i novogodišnji praznici

O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu

U okviru izložbe „Crtačev ugovor — neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu” (Gradski muzej Sombor 23.11—23.12.2018) biće organizovan razgovor pod nazivom „O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu”. Razgovor će biti vođen u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor u petak, 14. decembra u 17 časova.

Razgovor će biti slobodan i usmeren na više tema: crtež u prostorima moderne, krhkost muzealnosti crteža kao deo muzealizacije procesa, strah i drugi psihološki motivi u kojima nastaje umetnost ali i konteksti koji je određuju i vrednuju, mali i veliki svetovi umetnosti, male i velike sredine i njihova (ne)saradnja i drugo u zavisnosti od raspoloženja, nadahnuća govornika i publike.

Učesnici razgovora:

• dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu
• mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru
• Čedomir Janičić, autor izložbe

Dr Dragana Kovačić je kustos Zbirke crteža i grafika stranih autora u Narodnom muzeju u Beogradu. Za sjajnu publikaciju Sedam otkucaja, Crtež u prostorima moderne (Beograd, 2017) dobila je prestižno priznanje Lazar Trifunović. Dragana Kovačić je predsednica Sekcije istoričara umetnosti Muzejskog društva Srbije.

Mr Robert Hauk, sistemski porodični terapeut sa snažnim interesovanjima za biološku, evolucionu i antropološku pozadinu našeg ponašanja i izvora sukoba između polova. Neka od pitanja kojima se bavi: Zašto ne menjamo stavove kada grešimo? Zašto nekada mrzimo ili volimo svoju decu? Izvori okrutnosti i brutalnosti, blagosti i ljubaznosti. Zašto ne razgovaramo ili ne slušamo jedni druge? Bavio se i pitanjima kulturne politike, među prvima preveo čuvenu Esensku deklaraciju.

Neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu

Otvaranje izložbe „Crtačev ugovor — neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu” zakazano je za petak, 23. novembar u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Izložba će trajati od 23. novembra do 23. decembra 2018.

Ova izložba će pokušati da predstavi malo poznatog somborskog, samoukog umetnika Branislava Brankova (Sombor, 1929—2006) za koga se ispostavilo da ima 91 svoje delo u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra Žorž Pompidu u Parizu. O tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja. Umro je 2006, a 2017. njegova udovica, Marija, poklonila je deo Braninog prebogatog crtačkog opusa (opus broji preko 2000 crteža) i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor gde su ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza.

Baveći se dugo vremena isključivo crtežom, Brankov je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao pažnju tadašnjih čelnih ljudi pariskog muzeja Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala, koji su održavali s njim kontakte putem pisama, a on im je uz svoja pisma slao crteže i dobijao od njih pohvale i preporuke za pariske galerije. U dva navrata (1962. i 1970), Brankov je nakratko posetio Pariz. Ostavši veran lokalnoj sredini, njegov značaj i polet nikada nisu dobili zasluženu pažnju niti su se nažalost (ili na sreću) pretvorili u kakvu blistavu karijeru.

Na izložbi će, putem informativnih, ilustrovanih tabli, originalnih crteža, pisama i predmeta od važnosti za život i rad Brane Brankova, biti predstavljen svojevrsni „Crtačev ugovor” (istoimeni film Pitera Grineveja), pomalo misteriozni i od „običnog sveta” skriveni „sporazum” malog umetnika i velikog sveta umetnosti (izlagao je i u Kopenhagenu s tadašnjim veoma poznatim danskim umetnikom Ričardom Mortensenom) dajući celoj priči pomalo faustovski ton, iako je tim činom, kako nam se čini, Brankov zapravo pronašao i smirio svoju dušu. Otkrićemo da je ona bila namučena strahovima i patnjama deteta „narodnog neprijatelja” budući da je njegov otac 1944. stradao od Ozne.

Izložbu prati ilustrovani katalog poklonjenih radova i dokumenata, uvodni tekst i bio–bibliografski podaci o Brani Brankovu koje je pripremio Čedomir Janičić, te pogovor prof. dr Dragana Bulatovića i prevod Slavice Periškić (uvodni deo teksta). Foto–printove i fotografije uredio je Pavle Karabasil, viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.

Izložbu će otvoriti prof. dr Dragan Bulatović iz Beograda. Autor projekta je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Projekat je realizovan sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Kratka Biografija Branislava Brankova

Branislav Brankov rođen u Somboru 1929. Umro 2006. Rano ostao bez oca koga su 1944. likvidirali predstavnici nove vlasti. Napustio gimnaziju. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Pohađao Majstorsku radionicu Tome Rosandića u Beogradu. Isprva se bavio  skulpturom (50–tih godina), da bi od 1959. do početka 80–tih gotovo isključivo bio posvećen crtežu. Od sedamdesetih učestalo radio pastele i slikao uljem.

Otkrio ga je Milan Konjović koji ga je ohrabrivao na istraživanje i izlagačku praksu. Boravio u dva navrata u Parizu. Poznavao Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala s kojima se dopisivao. Izlagao na nevelikom broju samostalnih (Sombor, Vrbas, Subotica, Ljubljana, Zrenjanin, Apatin, Tata, Mađarska, Kopenhagen) i brojnim kolektivnim izložbama, naročito sa somborskom Likovnom grupom, članovima ULUV–a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Nagrađen otkupnom nagradom na Prvom Trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža u Somboru 1963 (otkupljen rad se čuva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu).

Pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

Prateći programi u okviru trajanja izložbe

1. Autorsko vođenje kroz izložbu 1. i 16. decembra (subote) u 12 časova
2. Razgovor pod nazivom „O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu” 14. decembra u 17 časova
   Učesnici: dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu, mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru i autor izložbe Čedomir Janičić.

Dobrodošli!

Otvorena arheološka izložba „SO–ARHEO 2012”

U četvrtak, 25. oktobra 2018. otvaranjem arheološke izložbe „SO–ARHEO 2012” obeležen je značajan jubilej — 135 godina muzejske delatnosti u Somboru. Izložbu je otvorio dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, uz prisustvo velikog broja kolega i prijatelja muzeja. Skrećući pažnju na značaj ovakvih izložbi za arheologiju i društvo u celini, kolega Crnobrnja pozvao je sve na  budnost, budući da je Srpsko arheološko društvo jedno od najstarijih strukovnih udruženja u Srbiji pokrenulo kampanju podizanja svesti o značaju očuvanja arheološkog nasleđa.

Autori izložbe i kataloga su Anđelka Putica, viši kustos arheolog GMS i Viktorija Uzelac, kustos arheolog GMS, dok su dizajn izložbe osmislili Nenad Jončić, Olivera Damjanović, Pavle Karabasil, Anđelka Putica i Viktorija Uzelac. Saradnici na izložbi su prof. dr Sofija Stefanović, dr Ivana Živalјević, Jelena Marković, Dragoslav Stojanović — 3D video animacija kranijalnog skeleta Laboratorija za bioarheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Konzervaciju eksponata su sačinili Joška Erdelјi i Pavle Karabasil, viši konzervator GMS. Autori fotografija su Dragan Anđelić, Dragan Radojević, Pavle Karabasil, muzike Zoran Vranješ, a led filma Viktorija Uzelac.

Izložba će biti otvorena od 25. oktobra do 23. novembra 2018. u izložbenim prostorijama (glavni ulaz).

Na izložbi posetioci imaju priliku da vide izloženih 188 eksponata po tematskim celinama i u hronološkom okviru koji su propraćeni rekonstrukcijama i na vizualu panoa. Prikazan je deo antropološkog materijala sa nekropole u Čičovima, sa 3D animacijama uz izložene arheološke eksponate.

Prikupljen je bogat fond arheoloških predmeta koji svedoče o dinamičnom smenjivanju naroda i kultura na teritoriji Sombora. Pojedinačni predmeti pronađeni u naseljima i nekropolama veoma su značajni za dalje proučavanje i arheološko istraživanje, budući da je originalna arheološka slika narušena mehaničkim i hemijskim uticajima, modernim rastinjem i aktivnostima ljudi i životinja, posebno intenzitetom i obimom modernih poljoprivrednih radova i urbanizacijom određenih teritorija.

Ova zaštitna istraživanja ukazala su i na potencijal za buduća sistematska istraživanja na dva lokaliteta u Somboru (Gradina i  Čičovi), Svetozar Miletiću (Atarski put) i lokalitetu Sekeš u Doroslovu. Ovim tipom izložbi ukazuje se na neophodnost interdisciplinarnog pristupa u istraživanjima lokaliteta sa ciljem sprečavanja uništavanja arheoloških celina i raznošenja bogate arheološke građe sa lokaliteta na teritoriji Sombora.

U petak, 26. oktobra 2018. godine je održano predavanje koje je organizovalo Srpsko arheološko društvo u okviru projekta „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa” u saradnji sa Gradskim muzejom Sombor. Namera ovog projekta je da kroz saradnju sa donosiocima odluka i stručnim službama lokalnih samouprava otpočnemo rad na široj kampanji podizanja svesti o značaju očuvanja arheološkog nasleđa. Podizanjem svesti o značaju arheološke baštine, upoznavanjem sa propisima i procedurama, kao i kroz ukazivanje na dobre i loše primere delovanja lokalnih samouprava, smatramo da se u znatnoj meri može popraviti i odnos šire zajednice prema arheološkom nasleđu. Dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, održao je iscrpno predavanje i sve prisutne upoznao sa tim šta je arheologija, koji su principi istraživanja, sa ciljem da slušaoci steknu osnovnu predstavu o kompleksnosti arheoloških istraživanja. Izlaganje o arheološkom nasleđu na teritoriji Sombora sa osvrtom na probleme ugroženih lokaliteta vodile su koleginice iz muzeja Anđelka Putica i Viktorija Uzelac.

Arheološki programi povodom 135 godina Muzeja

Gradski muzej Sombor 2018. godine obeležava 135 godina od osnivanja, od početka rada Istorijskog društva Bač–bodroške županije, koje je ostavilo bogato nasleđe da ga čuvamo i unapređujemo. Povodom ovog značajnog jubileja u muzeju će biti realizovana dva zanimljiva arheološka programa:

Četvrtak, 25. oktobar u 18 sati — Izložba „SO–ARHEO 2012”

Na izložbi će biti predstavljeni rezultati zaštitnih arheoloških iskopavanja sprovedenih na trasi gasovoda u okviru gasifikacije Sombora, od aprila do decembra 2012. Postavka će biti u izložbenim prostorijama Muzeja (glavni ulaz).

Petak, 26. oktobar 2018. u 12 sati — Predavanja

Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa

Predavač: dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva. Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Arheološko nasleđe na teritoriji Sombora sa osvrtom na probleme ugroženosti arheoloških lokaliteta

Predavači: arheolozi Gradskog muzeja Sombor: Anđelka Putica, viši kustos arheolog i Viktorija Uzelac, kustos arheolog.

Dopuna legata Zorana Stošića Vranjskog za 2018.

U utorak, 25. septembra u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor održana je svečana primopredaja slika i crteža Zorana Stošića Vranjskog u okviru redovne dopune legata.

Zoran Vranjski uručio je direktoru Muzeja sledeće radove:

1. Portalna slika „Kosmički mučenici” (delo 110), 1993, ulje na drvetu, 34 × 36,5 cm
2. Portalna slika „Kosmička nebesa” (slika 24), 1994, ulje na drvetu, 38 × 23 cm
3. Portalna slika „Kosmički mučenici” (delo 121), 1993, ulje na drvetu, 36,5 × 23 cm
4. Crtež „Kosmičke seobe”, 1973, tuš na hartiji, 85 × 65 cm.

Zoran Stošić Vranjski je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu sa somborskim Gradskim muzejom, kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoja rada Likovnom odeljenju. Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru i sve ono što je vezano za ličnost i delo ovog umetnika.