Povodom konferencije „Vaspitavati kulturom: ka društvu u kome su vrednosti važne” održane 24. juna u okviru okruglog stola „Kako sve možemo vaspitavati kulturom”, kao primer dobre prakse prepoznat je i pozvan Gradski muzej Sombor da predstavi svoju radionicu „Muzej u koferu”, koju vodi Nevena Živadinović Kusonić, kustos pedagog. Radionica predstavlja aktivnu saradnju između škola i muzeja, posredstvom lokalne samouprave i Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.
Ova radionica je uspešno izvedena u svim somborskim i seoskim osnovnim školama kroz organizovano gostovanje muzeja u školskom prostoru, u kome je muzejski pedagog kroz igru približila učenicima muzejske eksponate i upoznala ih sa njihovom namenom. Sadržaj radionice je usklađen sa nastavnim planom, sa ciljem da istakne vrednost negovanje tradicije. Radionica u školskom ambijentu dovela je do pojačanog interesovanja učenika za muzej i muzejsku delatnost. Škole obuhvaćene ovom radionicom organizovano su posetile muzej i sa kustosom obišli stalnu postavku i zabavili se u različitim kreativnim radionicama muzejske učionice.
U petak, 31. maja u Gradskom muzeju u Somboru otvorena je izložba „Nenad Barački, sveštenik, melograf, profesor” čime je otpočeta trodnevna manifestacija „Dani Nenada Baračkog” posvećena obeležavanju 80 godina od upokojenja Prote Nenada Baračkog.
Izložbu su otvorili Peter Mraković, v.d. direktora Gradskog muzeja u Somboru, prof. dr Nenad Ristović, filolog i pojac i prezviter Savo Nikolić, arhijerejski namesnik somborski u ime Nј.P. Episkopa bačkog G. dr Irineja. Izložba je organizovana uz pomoć Eparhije bačke, Muzikološkog instituta SANU (prof. dr Danica Petrović, naučni savetnik i dr Nataša Marjanović, naučni savetnik), Gradskog muzeja u Somboru, potomaka porodice Barački, Grada Sombora, Kancelarije za saradnju sa crkvana i verskim zajednicama Ministarstva pravde Republike Srbije i mnogobrojnim poštovaocima dela Prote Nenada Baračkog.
U okviru realizacije projekta GKUD–a „Ravangrad” Sombor „Pevačka radionica i radionica izrade oglavlјa Srba (Bačvana) starosedelaca”, 25. maja 2019. godine u Gradskom muzeju Sombor sa početkom u 20 časova održaće se koncert pevačkih grupa i izložba zlatoveza.
Učesnici: GKUD „Ravangrad” Sombor, KUD „Ivo Lola Ribar” Sonta, Pevačka grupa „Melizmi” ADZNK „Gusle” Kikinda, MKPZ „Stapar” Stapar, Dom kulture Sivac i GKUD „Sombor” Sobmor.
Na izložbi će biti izložene i kape džege, ubrađaji i peškiri rađeni zlatovezom iz zbirke Gradskog muzeja Sombor.
Datum 18. maj obuhvatio je ove godine Međunarodni dan muzeja i Evropsku noć muzeja. Posetioce su ispred ulaza dočekali old tajmeri o kojima su govorili njihovi vlasnici. Tročasovna tradicionalna igra „Potraga za muzejskim blagom“ okupila je oko 450 najmlađih posetilaca. Ostali posetioci u periodu između 17 i 24 sata su mogli da pogledaju dve prošlonedeljne otvorene izložbe, u okviru manifestacije „Muzeji za 10“: „Ostavština za budućnost“ i „Figuracija vs. apstrakcija: Parametar univerzuma“, kao i muzejsku stalnu postavku. Muzej je u ovoj noći posetilo 1.432 posetilaca.
U četvrtak, 16. maja otvorena je izložba u Galeriji savremene umetnosti naziva „Likovna jesen — stalna izložba Gradskog muzeja Sombor, figuracija vs. apstrakcija: parametar univerzuma”.
Izložbu je otvorio autor Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti.
Uprkos kišnom danu, program „Muzej u mom domu” bio je izuzetno posećen. Zahvaljujemo se našim kustosima/izlagačima Marinku Kovačeviću i Karolјu Rezički, koji su predstavili svoje predmete propraćene interesantnim pričama. Zahvaljujemo se profesorima, nastavnicima koji su doveli učenike na ovaj naš tradicionalni program, kao i drugim posetiocima koji su prisustvovali ovom događaju.
Na izložbi su predstavljena dela primenjene i likovne umetnosti, studentski radovi i pojedina ostvarenja u oblasti freskopisa i mozaika Dimitrija Mirka Ćelića (1983—2019). Posetioci imaju prilike da vide jedan deo fotografija stradalih pravoslavnih svetinja, crkava i crkvišta u Lici. U oblasti muzejskog nasleđa, izložene su kopije nakita i oružja koje vizuelno na najlepši način upotpunjuju arheološke kontekste i jedna muzejska celina sa delom alata kovačke radionice Mila Ćelića.
Na otvaranju prisutnima se obratio Peter Mraković, direktor Gradskog muzeja u Somboru. Anđelka Putica, viši kustos arheolog govorila je o Dimitriju Mirku Ćeliću kao prijatelju, saradniku i darodavcu. „Metal, glinu, kamen, drvo i zemlju oblikovao je u najrazličitije forme, kao što je oblikovao i svakog od nas, ostavljajući neizbrisiv trag. Kolektiv Gradskog muzeja Sombor mu je neizmerno zahvalan, kao i porodici Ćelić, koja nam je omogućila realizaciju ove izložbe”. Viktorija Uzelac, kustos arheolog otvorila je izložbu citirajući Đuru Daničića „Za otadžbinu se može umirati na svakom korisnom poslu. Svaki posao treba raditi svom snagom, svom krepošću svoje volje. I tako radeći, odužićemo narodu dug koji mu dugujemo.”
Izložba je otvorena od 13. do 28. maja. Ulaz na izložbu je besplatan.
Manifestacija „Muzeji za 10” održava se od 13. maja do 18. maja 2019. godine, obuhvatajući obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja.
Ovogodišnja tema manifestacije nosi naziv Muzeji kao središta kulture: budućnost tradicije, a fokus je na novoj ulozi muzeja kao aktivnih učesnika u njihovim zajednicama.
Povodom manifestacije „Muzeji za 10”, Gradski muzej Sombor je pripremio niz besplatnih programa.
13. maj u 18:00 otvaranje izložbe „Ostavština za budućnost”
Izložba je posvećena prerano preminulom umetniku, darodavcu i velikom saradniku i prijatelju Gradskog muzeja Sombor Dimitriju Mirku Ćeliću.
Dimitrije Mirko Ćelić (1983—2019), freskopisac i vajar iz Prigrevice, svoj umetnički ciklus u drvetu i kamenu izrazio je na mozaicima, ikonostasima, memorijalnim spomenicima i pojedinačnim autorskim ostvarenjima. Osnovne studije je završio na Likovnoj akademiji Srpske Pravoslavne Crkve, na smeru freskopis i master studije na smeru mozaik. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, završava i drugi master na smeru vajanje.
U oblasti fotografije nagrađen je u Atini — na Međunarodnom konkursu za najbolju fotografiju stradalih pravoslavnih svetinja, osvojivši treću nagradu, za fotografiju nastalu u okviru istraživanja arhivske građe i fotografisanja svih crkava i crkvišta u Lici. Svoju umetničku i stvaralačku prirodu izrazio je kroz izradu kopija nakita i oružja oplemenjujući i muzejske arheološke izložbe. Treba naglasiti da je i jedini konstruktor ličkih dvostrunih gusli, a da je bio ponosni član Guslarske škole Vukojice Sandića.
Poklonom kovačke radionice Gradskom muzeju Sombor postao je trajni darodavac i dugogodišnji muzejski saradnik. U okviru inovacije etnološkog dela stalne postavke 25. aprila 2014. jednu muzejsku celinu predstavlja kovačka radionica Mila Ćelića, Mirkovog dede, koja je za potrebe izložbe privremeno postavljena u okviru celine u trećem segmentu izložbe.
Samostalne izložbe i najpoznatiji njegovi spomenici:
Prva samostalna izložba u Galeriji ”Meander” u Apatinu, avgust 2018.godine
Spomenik poginulim Apatincima u ratovima devedesetih godina na obali Dunava
Spomenik poginulim Krajišnicima, ”Krajiška suza” na Banstolu
Na izložbi su predstavljena dela primenjene i likovne umetnosti, studentski radovi i pojedina ostvarenja u oblasti freskopisa i mozaika. Posetioci imaju prilike da vide jedan deo fotografija stradalih pravoslavnih svetinja, crkava i crkvišta u Lici. U oblasti muzejskog nasleđa, biće izložene i kopije nakita i oružja koje vizuelno na najlepši način upotpunjuju arheološke kontekste i jedna muzejska celina sa delom alata kovačke radionice Mila Ćelića.
14. maj od 11:00 do 13:00 „Muzej u mom domu”
Program teži da pokaže da svaki čovek može biti baštinik i da može svoju baštinu, koju ima u svom domu, na kustoski/muzeološki način prepoznati, opisati, predstaviti, interpretirati i publikovati.
„Muzej u mom domu” uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem.
Veoma je važno naglasiti: nije svaka stara stvar muzealija! Građanin-kustos ima zadatak da svoje predmete učini komunikativnim prema znatiželjnicima koji bi trebalo da prepoznaju i prihvate vrednost tih predmeta i da se sami odvaže za kustoski posao u svom domu.
Kulturna baština ne tiče se samo ustanova ili nadležnog ministarstva već svakog od nas!
16. maja u 12:00 otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti „Likovna jesen — stalna izložba Gradskog muzeja Sombor, figuracija vs. apstrakcija: parametar univerzuma”
Tokom svog trajanja (1961—1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima. Zamišljena odmah na početku kao stalna izložba savremene jugoslovenske umetnosti, ova ustanova i manifestacija uključila je veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, kritičara i drugih poslenika u cilju afirmisanja najaktuelnijih i najoriginalnijih doprinosa na jugoslovenskoj umetničkoj mejnstrim sceni.
Na ovoj izložbi pokušali smo da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i rane postmoderne umetnosti kod nas. Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i dr. Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizija i drugi oblici oneobičavanja forme, pop i narativna umetnost, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja.
Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”. Važno je napomenuti da je Druga Likovna jesen, 1962. godine bila prva i jedina zajednička izložba jugoslovenske apstrakcije. Već početkom naredne, 1963, Josip Broz je, sledeći primer svojih sovjetskih kolega, napao apstraktnu umetnost. Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.
Versus je ovde dat veoma uslovno jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom.
Utvrđujući parametar svega stvorenog sobom, svojim telesnim i umnim sklopom, čovek moderne kao da je zaboravio da je i on stvorenje i da ga nužno određuju uslovi koji ga i telesno i umno nadilaze. Tu nedoumicu i glavni čvor svoje egzistencije, moderni čovek je pokušao dobrim delom da razreši umetnošću koju je pretvorio u jedno od glavnih oruđa svoje odbrane od besmisla.
Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti.
17. maj u 17:00 „Čajanka sa prijatelјima”
Dan koji je tradicionalno posvećen okupljanju prijatelja muzeja.
18. maj od 17:00 do 24:00 Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja
„Potraga za muzejskim blagom”, tradicionalni program namenjen najmlađoj publici traje između 17 i 20 časova.
Posetioci pored stalne postavke, mogu pogledati izložbu „Ostavština za budućnost”, kao i izložbu Likovne jeseni „Figuracija vs. apstrakcija: parametar univerzuma”.
Ulaz tokom trajanja manifestacije je besplatan!
Radno vreme Gradskog muzeja Sombor od ponedeljka do petka je od 08 do 19 časova, a u subotu, 18. maja, povodom Noći muzeja od 17 do 24 časa.
Sporazum o međumuzejskoj saradnji između Muzeja Intercisa iz Dunaujvaroša i Gradskog muzeja Sombor potpisan je na Dan grada Sombora, 17. februara 2019. u 11 i 30.
Međumuzejska saradnja obuhvata razmenu stručnjaka, izložbi, publikacija, ideja projekata i informacija, koje će doprineti boljem razumevanju među potpisnicima, sa ciljem očuvanja kulturne baštine manjina sa obe strane i razvoju međugranične muzejske delatnosti uz primenu evropskih standarda u muzeološkoj praksi. Ova dva muzeja planiraju i partnerstvo u implementaciji evropskih projekata.
