Gradski muzej Sombor

Muzej Batinske bitke uključen u majske manifestacije

Muzej Batinske bitke depandansa Gradskog muzeja Sombor se uključuje u nacionalnu manifestaciju „Muzeji za 10” 2018. godine raznovrsnim sadržajima prilagođenim učenicima četvrtih razreda svih osnovnih škola sa područja grada Sombora. Ovaj program će se nastaviti nakon manifestacije i trajaće do 1. juna 2018.

Logo „Muzeji za 10”

Organizatori jednodnevne ekskurzije za osnovce su Gradski muzej Sombor (Muzej Batinske bitke) i Rezervat prirode „Gornje Podunavlje” uz finansijsku i organizacionu podršku Odeljenja za obrazovanje i Odeljenja za poljoprivredu gradske uprave Grada Sombora.

Osnovni cilj predviđenih aktivnosti je upoznavanje učenika sa jednim od poslednjih očuvanih močvarnih rezervata „Gornje Podunavlјe”, u čijim se granicama nalazi i nedavno obnovljen Muzej Batinske bitke, posvećen jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na području Jugoslavije.

Učenici će se na kreativan način, kroz igru i edukativnu radionicu, upoznati sa ekologijom, industrijskim nasleđem Gornjeg Podunavlja i istorijom Batinske bitke.

Muzej Batinske bitke se uključuje u evropsku „Noć muzeja” i biće otvoren za posetioce 19. maja 2018. od 17 do 1 sat iza ponoći. Ulaz u muzej je besplatan.

Posebni programi za manifestaciju „Muzeji za 10”

Plakat

14. maj u 16 časova — Virtuelni muzej

Gradski muzej Sombor povodom povezivanja na Microsoft Educator Community održaće predavanje o ovom besplatnom programu. Planiramo da se direktno povežemo sa Jelenom Bogdanović, kustoskinjom arheologom iz muzeja u Nišu i da čujemo uživo njena iskustva o ovom programu. Cilj je da se ovim putem povežemo sa ostalim muzejima širom sveta i da na taj način prezentujemo naš muzej posetiocima i đacima širom Srbije, ali i izvan nje. Pozivamo prosvetne radnike i zainteresovane građane da dođu na predavanje.

15. maj u 9 časova — „Potraga za muzejskim blagom”

16. maj u 17 časova — „Čajanka sa prijateljima”

Dan koji je tradicionalno povodom manifestacije posvećen prijateljima muzeja.

17. maj od 11 do 13 časova — „Muzej u mom domu”

Baština građana u gostima Gradskog muzeja. Izlaganje ličnih predmeta građana i njihovo predstavljanje u prostorijama muzeja. Povezivanje muzeja i građana kroz priče i predmete.

18. maj (Međunarodni dan muzeja) u 18 časova — Autorsko vođenje kroz izložbu „Ko je Malvina Hofman?”

Izložba je posvećena Malvini Hofman, najpoznatijom američkoj vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji. Fotografija umirućeg srpskog vojnika na ostrvu Vidu ratnog srpskog reportera Miloja Igrutinovića inspirisala je gospođu Hofman za čuveni plakat „Serbia needs your help”. Isti motiv je koristila za razglednice koje su prodavane u SAD za prikupljanje pomoći srpskoj vojsci za skulpturu Sv. Franje koja se danas nalazi ispred bolnice Majo u Ročesteru. Na izložbi će biti prikazani crteži koje je gospođa Hofman uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu.

19. maj (14. evropska noć muzeja) od 17 do 1 čas

„Potraga za muzejskim blagom” (od 17 do 20 časova), aktuelna izložba „Ko je Malvina Hofman?” i stalna postavka.


Ulaz je besplatan. Radno vreme muzeja tokom manifestacije je od 8 do 18 časova, a za Noć muzeja 19. maja (subota) od 17 do 1 čas iza ponoći.

Ko je Malvina Hofman?

U Gradskom muzeju Sombor u četvrtak, 10. maja 2018. godine u 18 časova biće otvorena izložba „Ko je Malvina Hofman?” autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Instituta za istoriju oglašavanja u Beogradu. Izložba je posvećena jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji.

Malvina Hofman i plakat

Fotografija umirućeg srpskog vojnika na ostrvu Vido ratnog srpskog reportera Miloja Igrutinovića inspirisala je Malvinu Hofman za čuveni plakat „Serbia needs your help”. Isti motiv koristila je za razglednice koja su prodavane u SAD za prikupljanje pomoći srpskoj vojsci kao i za skulpturu Sv. Franje, koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru.

Skulptura i 3D štampa

Na izložbi su prvi put javno prikazani crteži koje je gospođa Hofman uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Geti institutu u Los Anđelesu. U virtuelnoj realnosti predstavljena je skulptura Sv. Franje i na temelju nje urađena bista uz pomoć 3D štampača.

Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Posetioci mogu pogledati ovu veoma zanimljivu izložbu do 23. maja.

Potpisan Ugovor o saradnji sa Institutom Austrijske akademije nauka

Gradski muzej Sombor ostvariće učešće u okviru interdisciplinarnog projekta „The social impact of metallurgy in the western Balkans: resources, settlements and social transformations in the Late Bronze Age — RESET” (Socijalni uticaj metalurgije na zapadnom Balkanu: resursi, naselja i društvene transformacije u kasnom bronzanom dobu — RESET).

Učesnici projekta

Projekat je planiran i iniciran od strane dr Marija Gavranovića sa Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju — OREA Austrijske akademije nauka, (Austrian Academy of Sciences, Institute for Oriental and European Archaeology) i dr Matijasa Mehofera (dr Mathias Mehofer) iz Arheološkog instituta u Beču (VIAS — Vienna Institute for Archeological Science).

Cilj budućih naučnih istraživanja usmeren je na hronološko–tipološke i hemijsko–fizičke analize metalnih predmeta iz kasnog bronzanog doba. Član projektnog tima ispred Gradskog muzeja Sombor je Anđelka Putica, viši kustos arheolog. Rezultati naučnog rada biće objavljeni u zajedničkim publikacijama učesnika u projektu.

Otvorena izložba Dragana Rakića u Beogradu

U petak, 31. marta u 19 časova otvorena je retrospektivna izložba Dragana Rakića „Jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009” u beogradskoj Kući legata. Na otvaranju su govorili Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata i Mileta Prodanović, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, umetnik i pisac.

Otvaranje izložbe

Izložba je nakon Novog Sada i Sombora predstavljena i beogradskoj publici povezujući ova tri grada koja su bila od ključne važnosti za Rakićev život i umetnički rad.

Rakić je u Beogradu početkom osamdesetih, u tada veoma inspirativnoj klimi „novog talasa” koja je uticala i na vizuelne umetnosti, započeo svoj umetničko–istraživački rad, najpre razgovorima i učenjem, a potom i konkretnim delom koje ga je vrlo brzi ubrojalo u najperspektivnije umetnike njegove generacije

Otvaranje izložbe

Na stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Sombor ima dva svoja predstavnika: Milana Konjovića i Dragana Rakića (kroz rad Asocijacije Apsolutno).

Izložbu zainteresovana publika može pogledati svakog dana izuzev ponedeljka u Kući legata, Knez Mihailova 46 u Beogradu, od 12 do 20 časova.

Retrospektivna izložba Dragana Rakića u Beogradu

Otvaranje retrospektivne izložbe „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009” u Beogradu biće održano u petak, 30. marta u 19 časova, u Kući legata, Kneza Mihaila 46. Izložbu će otvoriti Mileta Prodanović, a o koncepciji izložbe i izabranim izloženim radovima govoriće mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Čedomir Janičić, muzejski savetnik Gradskog muzeja Sombor, autori i kustosi izložbe. Partneri u organizaciji i realizaciji izložbe su: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Gradski muzej Sombor i Kuća legata.

Plakat

Izložba će trajati do 15. aprila, a javno vođenje kroz izložbu biće održano u subotu, 14. aprila 2018. u 12 časova. Radno vreme Kuće legata je od 12 do 20 časova svakog dana osim ponedeljka.

Namera i potreba retrospektive, kao i pratećeg monografskog kataloga je istorizacija, svojevrsna muzealizacija umetnosti, umetničkog rada i delovanja Dragana Rakića, njegovih istraživanja i aktivizma. Kroz analizu četiri problemske celine, uz biografiju i bibliografiju umetnika, dat je uvid u hronologiju delovanja umetnika — prvo, kao jednog od najznačajnih predstavnika nove skulpture u Vojvodini; zatim kao aktivnog člana produkcije Asocijacije Apsolutno; te kao pokretača i člana produkcije VacuumPack radionice, ali i kroz pedagoški rad na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Potraga za svetim gralom

Nakon realizacije retrospektivne izložbe Dragana Rakića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, od 27. maja do 21. juna 2016, a potom u Gradskom muzeju u Somboru, od 2. do 23. septembra 2016, projekat svoju veliku završnicu ima u Beogradu, trećem, za život i rad Dragana Rakića, značajnom gradu.

Umetnost me je zainteresovala kasnije, u 23–24. godini života. Pre toga nisam ispoljavao neka posebna interesovanja. Mislim da je presudio moj period odrastanja i sazrevanja u Beogradu, kao i uticaj tada jedinstvene umetničke scene osamdesetih godina. Crtanje sam počeo da učim u Šumatovačkoj, bez ikakvih ambicija za upis na Akademiju. Nakon toga dolazi Akademija, ali mene, u stvari, sve vreme privlači želja da pripadam tadašnjoj novoj likovnoj sceni, da se družim i razgovaram sa umetnicima koji su je činili. Oko SKC–a se tada okupljala perjanica „nove slike” — Mileta Prodanović, Vlasta Mikić, De Stil Marković, pa kasnije začetnici naše savremene skulpture, Srđan Apostolović, Zdravko Joksimović i drugi, sa kojima sam se susretao na tribinama i spontanim razgovorima. Oni su tada bili praktično izopšteni sa beogradske Akademije koja je bila i ostala veoma konzervativna. U potrazi za sličnom ekipom, na novosadskoj Akademiji 1985—1988, upoznajem Rastislava Škuleca i Zorana Pantelića, sa kojima počinjem grupno delovanje.

B. Ćurčić i D. Mirković, „Intervju sa Draganom Rakićem: 1+1= Apsolutno!”, Pogonik, Časopis ZA!, br. 2, Kulturni centar „Laza Kostić”, Sombor, februar 2007.

Od pokušaja spuštanja neba pomoću ogledala u projektu Urbus Quadratus (1989) i upisivanja kruga u kvadrat u akciji Forma metafora (1990—91), preko Budućnosti (1992), rada koji kao da stoji po strani od izvedenih ciklusa, „sastavljen” od medicinskih pomagala iz lekarske ordinacije i sata koji meri vreme unazad, paradigmatičnog kako za vreme u kome je nastao, tako i za sadašnji trenutak, do praćke sa municijom u vidu kamenja i hleba (Deset, 1992—94) ili luka sa napetom i neodapetom strelom i neonskim slovom A pričvršćenima za zid (One, 1994), Rakić je za svoju umetnost (do Asocijacije Apsolutno) koristio više različitih ikonoloških metoda i pristupa: narativni, simbolički i redukcionistički, kao i metod simulacije. Rakićeva ikonografija je uključivala identifikaciju i interpetaciju onih tema i sadržaja koji vode spoznaji tajnih stvari koje se ne mogu odmah iščitati.

Mitsko, metaforično i metafizičko sadržano je u broju 1, kao početku sveta, ali i slovu A, kao prvom glasu. Veza između stvarnosti i nestvarnosti, put između racionalnog i iracionalnog postavlja umetnost (…) Jedan od savremenih pitagorejaca, čija operativa se više svodi na pojam laboratorijskog nego klasičnog ateljerskog rada, Rakić je uvodio gledaoca u skoro naučno istraživanje urbane prostornosti.

Suzana Vuksanović, Kosmičko, uzvišeno i univerzalno u delu Dragana Rakića, tekst u katalogu (izvod)

Raspeće

Raspeće, iz ciklusa Kružno–kvadratno, 1990—1991. (zemlja, pesak, kamen, voda i zemljani pigment, 2 × 220×110 cm), Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Dragan Rakić i Apsolutno su proizveli nekoliko radova koji se mogu smatrati pionirskim istraživanjima na našim prostorima. Uopšte, Apsolutno je imalo razvijen tzv. art research aspekt (umetničko istraživanje) — istraživanje određenih fenomena i predstavljanje rezultata na više nivoa i medija (video dokumentacija, fotografije, tekstovi, publikacije…) u vremenu kada art research još uvek nije klasifikovan kao žanr u umetnosti. Rad The Greatest Hits iz 1997. je takođe među prvim radovima u oblasti tzv. Art & Sciencea, posebno u sferi medicinskih i bioloških nauka (…)

(...) Sredinom devedesetih je participativna i angažovana umetnost bila daleko od mejnstrima, posebno u Srbiji, a postojalo je uverenje da će angažovanost u umetničkim projektima zaista nešto promeniti, što je delimično i tačno jer je angažovana umetnost u Srbiji (i Apsolutno) imala određenu težinu i artikulaciju kako bi Miloševićev režim bio promenjen. Na kraju se naravno ispostavilo da se uklanjanjem jednog čoveka, a zadržavanjem ostalih aktivnih učesnika tog sistema, sistem ne može promeniti, čemu smo svedoci i danas jer su većina aktera protiv kojih je Raka aktivno delovao, danas ponovo na vlasti, na istom mestu na kome su bili pre nekih petnaest godina.

Kristian Lukić, Umetnička istraživanja Dragana Rakića, tekst u katalogu (izvod)

Kod Rakića primećujemo trajnu neagresivnu taktiku prevazilaženjem kroz prilagođavanje umesto zahteva za ukidanjem. To se možda više vidi u njegovoj ličnosti nego u njegovoj umetničkoj ostavštini. Posvećen a ne fanatičan, disciplinovan a ne totalitaran, efikasan a ne šematizovan, etičan a ne puritanizovan, Dragan Rakić je po tome, i ne samo po tome, neobična ličnost po sebi već vredna čuvanja od zaborava ili, još gore, besmislenih uopštavanja. Postojanost njegove umetničke pojave umnogome prevazilazi incident ili neki drugi ishitreni odgovor na doba u kom je radio i stvarao. Kompleksnost njegovih interesovanja i strpljenje koje imao u atmosferi neprekidnog zahteva za automatskim društveno–aktuelnim reakcijama, jesu osobine koje njegov doprinos svrstavaju pre u jedan poseban oblik osujećenog mejnstrima — očekivanog nivoa da nije bilo opšte devastacije — nego u pokušaje politički inspirisane avangarde.

Čedomir Janičić, Dragan Rakić: Umetnik, mentor, aktivista, tekst u katalogu (izvod)

Tri

Tri, iz ciklusa Brojevi, 1992—1994. (drvo, metal, golubija pera, 200×180×66 cm), Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Kratka biografija Dragana Rakića

Rođen 1957. u Sonti. Završio Stomatološki fakultet i Višu pedagošku školu u Beogradu na odseku za restauraciju i konzervaciju 1987. Diplomirao 1989. i magistrirao 1997. na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Od 1983. godine je aktivno izlagao na izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 1993. osniva sa kolegama umetničku Asocijaciju Apsolutno koja deluje u polju medijskog pluralizma. Asocijacija Apsolutno je realizovala svoje umetničke intervencije Beču, Berlinu, Amsterdamu, Njujorku, San Francisku, Hirošimi, Vroclavu, Moskvi itd. Od 2006. osnovao i aktivno učestvovao u radu Kreativne radionice VacuumPack iz Sombora. Bio je dugogodišnji predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1992—1998. asistent pripravnik; 1998—2003. asistent; 2003—2008. docent). Docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu Digitalna slika koji je osmislio i pokrenuo 2008. godine. Preminuo 2009. u Novom Sadu. Sahranjen u Somboru u kojem je živeo i radio.

„Ritam spirale” u Gradskom muzeju Vršac

U Gradskom muzej u Vršcu 20. marta 2018. otvorena je arheološka izložba pod nazivom „Ritam spirale…” — rekonstrukcija kostima i nakita srednjeg bronzanog doba (kultura grobnih humki, XV—XIV vek p.n.e.).

Plakat

Na izložbi je predstavljen nakit kulturnog kompleksa poznatog kao Hügelgräber, odnosno Kultura grobnih humki srednjeg bronzanog doba koji se u okviru regionalnih varijanti izdvaja u izradi metalnih predmeta i proizvodnji keramike. Dobrodošlicu nam je poželeo i mr Dragan Jovanović, muzejski savetnik i zamenik direktora Gradskog muzeja Vršac.

Ovo je priča ispričana kroz arheološku prizmu i deo je drevne prošlosti, koja je opet veoma blisko povezana sa kulturama i civilizacijom Evrope. „Ritam spirale” su zadala dvadeset i dva fragmenta bronzanog lima, na kojima je urađen konzervatorski tretman sa ciljem prvobitne rekonstrukcije izgleda predmeta — nanogvice.

Detalj s izložbe

Nošenje nakita, njegov sjaj i forme, rasporedi po telu i odeći, zamišljeni zvuk metala u pokretu vlasnika, boje i refleksije bronze, svakako su predstavljali vid socijalne prezentacije, lične i polne promocije kao i predstavu moći. Vršački idol svoju dobrodošlicu poželeo je izložbi koju sa uživanjem možete pogledati u narednom periodu.

Autor izložbe je Anđelka Putica, viši kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Izložba je otvorena do 12. aprila 2018. (radnim danom od 7 do 15 časova).

Anđelka Putica

Gradski muzej Vršac
Bulevar Žarka Zrenjanina 20
26300 Vršac
Telefon: 013/838-053

Za potrebe izlaganja pozajmljen je deo materijala iz Muzeja Vojvodine i Gradskog muzeja Senta. Posebno izdvajamo 3D model idealnog izgleda nanogvice i rekonstrukciju muškog i ženskog kostima iz perioda srednjeg bronzanog doba.

Detalj s izložbe

Konzervacija, rekonstrukcija i 3D model: Danijela Jovanović, konzervator i Marko Aleksić, arhitekta — saradnici Centralnog Instituta za konzervaciju Beograd.

Dizajn kostima i izložbe: Olivera Damjanović, inženjer dizajna za tekstil i odeću

Izrada kopija nakita: Dimitrije Ćelić, akademski umetnik

Realizacija izložbe i promocija: Pavle Karabasil, viši konzervator i Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Sombor na starim razglednicama

Revijalna izložba povodom Dana grada koja prikazuje najkarakterističnije prizore gradske arhitekture prve polovine 20. veka sa ilustrovanih dopisnih karata otvara se 17. februara u 19 časova u Gradskom muzeju Sombor.

Plakat

Izložba se sastoji od trideset foto–printova s prizorima (aversima — prednjim stranama) tzv. topografskih razglednica (urbani javni prostor: panorame grada, reprezentativne građevine, trgovi, ulice, verski i vojni objekti, železnička stanica, parkovi i sl). Uz printove predstavljeno je trideset originalnih razglednica iz zbirke Gradskog muzeja Sombor, s pratećim izložbenim materijalom koji dopunjuje vizuelnu prezentaciju.

Uz kraći informativni tekst, upriličena je jedna igra/poziv na slanje vintidž–selfija za Dan grada. Grad pravi svoj selfi tako što ga „slikamo”, retuširamo po želji i šaljemo putem društvenih mreža ili na druge načine dostupne digitalnom tehnologijom kao razglednicu ovog vremena.

Najava nove dopune legata Vranjskog

U utorak, 16. januara u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor biće održana svečana primopredaja slike i crteža — poklona Zorana Stošića Vranjskog u okviru redovne dopune legata.

Poklon čine:

  1. Slika Kosmička varijanta, ulje na platnu, 55×45 cm, 2011.
  2. Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 80×70 cm
  3. Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 85×65 cm, 2014.

Zoran Stošić Vranjski je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu sa somborskim Gradskim muzejom, kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoja rada Likovnom odeljenju.

Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru i drugi materijal vezan za ličnost i delo ovog umetnika.

Praznična čestitka

Praznična čestitka