Gradski muzej Sombor

Nit snovana 60 jeseni u Somboru

Na izložbi tapiserija „Nit snovana 60 jeseni” iz Zbirke „Ateljea 61” iz Petrovaradina, autorke Jelene Đorđević i koautora Čedomira Janičića, u Galeriji savremene umetnosti, publika će moći da vidi 26 radova umetnika različitih generacija i poetika i deo koji se odnosi na istorijat Atelјea 61.

Detalj s izložbe

Posetioci će moći da posete izložbu  do 18. decembra, svakog radnog dana, osim ponedeljka, od 9 do 18 časova, a subotom i nedeljom od 9 do 13, uz sve mere propisane odlukama Kriznog štaba Sombor u cilju suzbijanja epidemije.

Detalj s izložbe

I

Veliki značaj za razvoj umetničke scene u Srbiji imala su gostovanja izložbi na kojima su pored slikarskih i vajarskih dela, izlagane i tapiserije. Prva u nizu bila je izložba Savremene francuske umetnosti, održana u Beogradu, početkom 1952. godine. Ključni momenat za pojavu i razvoj tapiserije u Srbiji, istorija umetnosti beleži u oktobru 1953. godine. Tada je u Galeriji fresaka u Beogradu izložena skraćena verzija („svega” 80 remek dela), istoimene velike pariske izložbe — „Francuska tapiserija od srednjeg veka do naših dana“ iz 1946. godine. Prikazana dela impresionirala su publiku, umetnike, ali i kritičare. U Srbiji su se, među prvima, za tapiseriju zainteresovali slikari, čija je želja bila da se ogledaju u novom mediju vizuelne umetnosti, materijalizujući na taj način svoj lični likovni koncept štafelajnog slikarstva, u drugoj tehnici i materijalu.

Izloženi eksponati svojim autentičnim govorom forme pokazuju kako se uz pomoć tradicionalne metode izrade mogu ostvariti dela koja imaju novo značenje. Raznovrsnost tapiserija prezentovanih na izložbi nije nimalo slučajna. Nit poseduje sposobnost beskonačnog oblikovanja forme i taj njen neizmerni potencijal interpretacije najbitniji je za umetnike koji rade sa nitima. Tokom gotovo šest decenija, svoj umetnički senzibilitet, kroz tapiseriju, tražili su i potvrđivali srpski i strani umetnici, različitih vokacija i opredeljenja. Veštinom i strpljenjem tkalja — koautora (majstora specijalista tkanja umetničkih tapiserija) kartoni slikara, vajara, grafičara, tapiserista, dizajnera tekstila, kostima, scene, keramike, street art i strip umetnika, transformisali su se u nov i neuobičajen vizuelni jezik.

Deo teksta Jelene Đorđević iz kataloga izložbe

Detalj s izložbe

II

Kao svojevrsni „mural nomad”, kako se izrazio Le Korbizje, ili „zid od vune” koji svuda sa sobom nosi savremeni nomad, tapiserija je ocenjena kao odraz modernog, promenljivog, dinamičnog sveta, njegov, ne više statični ukras, nego integralni, čak i imanentni deo koji aktivno utiče na izgled novih staništa promenljivih i ubrzanih barem onoliko koliko su to i sami stanovnici.

Tapiserija je, međutim, u ovom procesu neprekidnog ubrzanja podsetnik da svaki „rezident sveta” bez stalnog boravka na jednom mestu ima potrebu za „toplinom“ osećanja vlastite održivosti, sopstvenog sigurnog fokusa i stalnosti sveta u kom živi. Ovaj neposvađani dualizam ubrzanja i stalnosti, nomadizma i nečeg specifično „mojeg”, prati tapiseriju od početka njenog ponovnog rođenja u modernom svetu.

Uspeh Žana Lirsaa, prvog „pravog” modernog tapiseriste, kao i brojne realizacije dela „slavnih” modernih umetnika u ovom mediju, ali i opredeljenje domaćeg umetnika, Boška Petrovića, da se posveti afirmaciji tapiserije, zajedno sa Konjovićevom poslovičnom preduzimljivošću, naročito tamo gde je sam mogao da učestvuje i kao organizator i kao umetnik, doprinela je da tema Pete Likovne jeseni bude nastavak tipično poznomodernističkog insistiranja na autonomnosti ne samo umetničkog dela kao takvog, nego i njegovih modifikacija u okviru različitih tehnika (prve Likovne jeseni pozabavile su se slikom, crtežom, sitnom plastikom i akvarelom).

Deo teksta Čedomira Janičića iz kataloga izložbe

Nit snovana 60 jeseni — izložba tapiserija iz zbirke „Ateljea 61”

U utorak, 24. novembra u 18 časova 17 časova, u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, biće otvorena izložba tapiserija iz zbirke petrovaradinskog „Ateljea 61”. „Atelje 61” je jedinstvena ustanova u Srbiji za izradu, popularisanje i čuvanje tapiserije. Ovaj medij se na domaćoj umetničkoj sceni pojavio zahvaljujući delovanju umetnika Boška Petrovića i Etelke Tobolke, osnivača Ateljea.

Pozivnica

Posetioci će moći da vide dokumentarni deo o istorijatu nastanka „Ateljea 61” zajedno s radovima Boška Petrovića, i tapiserije umetnika različitih generacija koje pokazuju snagu i nezavisnost ovog medija u tokovima savremene umetnosti.

Boško Petrović, Kompozicija I ciklus Vapaj

„Likovna jesen” i „Atelje 61” su vršnjaci, osnovani 1961. Njihova saradnja, nažalost, konkretizovana je samo jednom, 1965, na V Likovnoj jeseni (posvećenoj tapiseriji). Na ovoj izložbi biće izložen rad Etelke Tobolke, tada nagrađen otkupnom nagradom Likovne jeseni.

Giga Đuragić, Bela ptica

Autorka izložbe je Jelena Đorđević, istoričarka umetnosti, kustoskinja „Atelјea 61”. Koautor je Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Milica Mrđa Kuzmanov, Kapija

Posetioci će moći da posete izložbu svakog radnog dana, osim ponedeljka, od 9 do 19 časova, a subotom i nedeljom od 9 do 13, uz sve mere propisane odlukama Kriznog štaba Sombor u cilju suzbijanja epidemije.

Peteris Sidars, In workshop

Izložba će biti otvorena do 18. decembra.

Otvorena manifestacija „Dani egipatske umetnosti”

Ambasador Egipta u Beogradu njegova ekselencija Amr el Guvejli otvorio je u Gradskom muzeju Sombor manifestaciju „Dani egipatske umetnosti” izložbom „Šapat doline Nila”, na kojoj su izložena 22 predmeta iz staroegipatske zbirke somborskog muzeja. Deo izložbenog programa su i izložbe fotografija staroegipatskog nakita, islamske umetnosti i kaligrafije, koje posetioci tokom naredne dve nedelje mogu pogledati u muzeju, od 30. oktobra do 15. novembra.

Otvaranje manifestacije

Na otvaranju manifestacije gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, podelio je oduševljenje kulturom Egipta i zahvalio na poseti Ambasadoru Egipta koji je dragi gost Sombora, ali i prilici da u Somboru vidimo bogato nasleđe.

Detalji s izložbe

Na otvaranju se obratio i direktor Gradskog muzeja Sombor Peter Mraković: „Pre više od godinu dana naš muzej je bio deo izložbe u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Naša zbirka bila je mali deo te izložbe, ali tada smo dogovorili da će ovi predmeti biti izloženi i u Somboru. Ali smo ovo predstavljanje egipatske umetnosti proširili i na druge izložbe i sadržaje.”

Otvaranje manifestacije

Prvog dana manifestacije nakon otvaranja, istoričar Nenad Marković održao je nadahnuto i veoma posećeno predavanje o Staroegipatskoj zbirci Gradskog muzeja Sombor, sa širim osvrtom na značaj amuleta i zbirke u savremenom trenutku.

Predavanje o Staroegipatskoj zbirci

Osim izložbe staroegipatske zbirke somborskog muzeja, deo manifestacije su i projekcije savremenog egipatskog filma (utorak, sreda, četvrtak i petak od 17 časova). Projekcije se održavaju u Galeriji savremene umetnosti.

Predavanje o Staroegipatskoj zbirci

Manifestaciju su podržali Grad Sombor, Ambasada Arapske Republike Egipat, Muzej afričke umetnosti u Beogradu i Gradski muzej Sombor.

Detalji s izložbe

Staroegipatska zbirka Gradskog muzeja Sombor poklon je Janoša Fernbaha iz 1899. godine kada je predmete darivao Istorijskom društvu Bačko–bodroške županije. Zbirku čini 16 amuleta, jedna minijaturna statua, niska od 211 perli, kozmetička posuda, posuda za šminku za oči i ušapti figurina sporne autentičnosti. Predmeti uglavnom pripadaju prvom milenijumu pre nove ere i prvim vekovima nove ere, najvećim delom su izrađeni od fajansa.

Detalji s izložbe

Ulaz je slobodan na sve programe.