Градски музеј СомборПосетиоци имају прилику да виде прилагођену, односно редефинисану изложбу Градског музеја Бечеј са око 200 предмета. На изложби су представљени и интерпретирани обичаји сахрањивања покојника са личним предметима.
На изложби таписерија „Нит снована 60 јесени” из Збирке „Атељеа 61” из Петроварадина представљено је 26 радова уметника различитих генерација и поетика и део који се односи на историјат Атељеа.
Изложба представља староегипатску збирку Градског музеја Сомбор која је поклон Јаноша Фернбаха из 1899. године. Збирку чини 16 амулета, једна минијатурна статуа, ниска од 211 перли, козметичка посуда, посуда за шминку за очи и ушапти фигурина спорне аутентичности.
Изложба стрипа Миодрага Микице Ивановића реализована је у оквиру програма Шестог Сомборског интернационалног фестивала стрипа и фантастике коју организују Клуб љубитеља стрипова Сомбор и Удружење „Центар ПЕБ” Сомбор. Од стране Града Сомбора фестивал је подржан јер је препознат као „манифестација од значаја за град”.
Пројекат је заснован на интердисциплинарној сарадњи археолога, занатлија/вајара, ливаца, конзерватора и етнолога те представља синтезу знања како би се што боље разумео феномен металургије из угла археологије.
Изложба фотографија самосталног уметника фотографије Горана Кукића.
Од кратког историјата сомборских Јевреја, изложба вас води од обичаја везаних за животни и годишњи циклус јеврејске културе све до јеврејских породица који су својим деловањем у култури, економском јачању града или деловању у многобројним удружењима оставиле траг у историји нашег града.
Гостујућа изложба Музеја присаједињења / Музеја Војводине из Новог Сада о Константину Костићу, једном од представника српског народа на Великој народној скупштини 1918. у Новом Саду, отворена од 30. септембра до 14. октобра.
Фотографије особља, рањеника, докумената особља, предмета (носила, партизанско буре, бочице за лекове, болнички билтени, реконструкција болничке собе…) као и сећања болничарки на рад у центру који се налазио у Сомбору од новембра 1944. до новембра 1946.
Изложба у оквиру прославе Дана Града Сомбора отвара се 17. фебруара.
Поставку чини 50 фотографија истакнутих конзерватора — уметничких портрета или кадрова из радних и приватних ситуација, израђених аматерски или професионално, из публикација или приватних колекција, пажљиво бираних са идејом да се представи особеност сваког приказаног конзерватора. Фотографије прате анегдоте, сећање на њихове карактере, имена и дела. Изложбом се обележава 50 година од оснивања Друштва конзерватора Србије.
Дан науке у Републици Србији и рођендан Николе Тесле обележен је изложом која укључује графике/сериграфије из мапе „Hommage à Tesla (1856 — 2006) 150 година од рођења”, документе: штампане фотографије Николе Тесле и његових изума, и трансформатор, учило за показне вежбе из сомборске Гимназије.
Подсећање се на део богатог легата Зорана Стошића Врањског који укључује слике, минијатуре, цртеже, меморабилије, фотографије, награде и друге предмете који сведоче о постојаности Стошићевих уметничких и људских уверења.
Завод за културу војвођанских Хрвата је ову изложбу уметничких фотографија познатог суботичког фотографа Аугустина Јуриге до сада представио публици на више места у Бачкој, као и у суседној Мађарској, а сада ће четрдесет и шест фотографија, портрета, које су настале у протеклих неколико деценија широм Бачке, бити представљено и у Сомбору.
Изложба пружа увид у аквизиције Градског музеја Сомбор у протеклих петнаест година, изложба обухвата предмете које је музеј у том периоду на различите начине прибавио и састоји се из седам целина од којих свака представља једно одељење Музеја: археолошко и нумизматичко, историјско, етнолошко, ликовно, музејску библиотеку као и два депанданса историјског одељења, Спомен музеј Батинске битке и Музеј Подунавских Шваба.
Оригинални архитектонски планови, карте, тлоцрти изградње или адаптације познатих сомборских зграда и скице рађене руком из архивских фондова, по први пут приказани јавности поводом обележавања Дана града Сомбора.
У фокусу изложбе је 36 дела ликовне уметности домаћих и страних аутора, лични предмети, фотографије и неколико комада намештаја из куће у којој је Јованка Броз живела након смрти Јосипа Броза. Више од три деценије некадашња прва дама Југославије боравила је у својеврсном кабинету успомена који је као временску капсулу пренела из једног окружења у друго, покушавајући да што је више могуће имитира амбијент председничке Резиденције у којој је живела са Јосипом Брозом Титом.