Лого Градски музеј Сомбор

Библиотека

Историјат Библиотеке

У Сомбору се седамдесетих година XIX века јавља жеља и иницијатива за стварањем Историјског друштва које би прикупило грађу и написало историју града и жупаније. Почетну иницијативу предузео је 1882. године поджупан Бач–бодрошке жупаније Ендре Шмаус, стварајући иницијативни одбор за оснивање друштва чији су чланови били Иштван Ивањи, др Еде Маргалич, Ђерђ Радич и други. Њиховим залагањем основано је Историјско друштво Бач–бодрошке жупаније 11. маја 1883. године.

Од оснивања Историјског друштва Бач–бодрошке жупаније 1883. године, било је предвиђено да се рад на писању историје жупаније олакша сакупљањем стручних радова, монографија, рукописа и друге књижне грађе. У нацрту правила друштва која је израдио др Еде Маргалич, секретар друштва, предвиђено је стварање посебног библиотечког одељења. На основу одлуке Скупштине Историјског друштва из фебруара 1884. године др Еде Маргалич је био задужен да у свим жупанијским листовима затражи поклоне за будући музеј и његову библиотеку. Он је 1908. године средио библиотечки фонд. Последња скупштина друштва, одржана пред крај Првог светског рата, усвојила је извештај о стању музејских збирки у коме је констатовано да библиотека поседује 2.352 књиге. До обнављања друштва, музејске збирке, па и библиотечки фонд, биле су недоступне јавности. Комисија за музеје је 1930.године, уз дозволу краљевске банске управе, прегледала библиотеку музеја и том приликом констатовала у ком се стању налази књижни фонд. На све сачуване књиге стављена је налепница Дунавске бановине.

У међуратном периоду библиотека је обогаћена личном библиотеком др Еде Маргалича.

Др Имре Фрај је своју стручну библиотеку легатом завештао Градском музеју 1952. године.

Стручна библиотека Историјског друштва Бач–бодрошке жупаније је од оснивања друштва поседовала значајна научна дела свога доба. Чланови Друштва су радили на писању монографије Бач–бодрошке жупаније која је изашла из штампе 1896. године поводом прославе миленијума од доласка Мађара у Панонску низију. Двотомна монографија A Magyarorság vármegyéi és városai штампана је у првој сомборској штампарији Нандора Битермана, и данас се налази у библиотеци Градско музеја у Сомбору.

Изузетан значај имају примерци музејског Годишњака, Èvкönyv, који је излазио од 1885. до 1916. године. Музејска библиотека поседује и значајну едицију Палашове енциклопедије Аустро–угарског царства, A Pallas nagy lexikona, у 18 томова. Грађа из овог периода је углавном сва на мађарском и немачком језику.

Библиотека данас

Данашњу библиотеку Градског музеја у Сомбору чине три целине:

Библиотека данас располаже стручним монографским и серијским публикацијама из области археологије, историје, нумизматике, етнологије, историје уметности и музеологије. У складу са циљевима рада Библиотеке грађа се систематски обрађује.

Изузетну вредност библиотеке Градског музеја има онај њен део који је као лична библиотека др Имре Фраја, легатом завештана музеју. Рођени Сомборац др Фрај је у свом граду био познат као страствени сакупљач старог новца и књига. Током година др Фрај је сакупио изузетно вредну стручну литературу из области нумизматике. То су дела из античке и келтске нумизматике, стручни часописи нумизматичке периодике, дела посвећена европској средњовековној и новој нумизматици, као и дела посвећена европском медаљарству. Посебно место у овој библиотеци заузима свакако Corpus Nummorum Italicorum, монументално вишетомно дело италијанског краља Виторија Емануела III, дело непролазне вредности. Целокупни нумизматички фонд Фрајеве библиотеке припада издавачкој делатности од почетка XIX па све до половине XX века, са изузетком неколико издања са краја XVII и почетка XVIII века. Међу овим издањима и данас има библиофилске вредности. Своју вредну и стручну библиотеку др Фрај је 1952. године легатом завештао библиотеци Градског музеја, где се она и данас налази, као посебна целина.

Корисници Библиотеке

Обзиром на специфичност грађе која се налази у Библиотеци Градског музеја Сомбор, корисници су, пре свих, кустоси музеја, научни и стручни радници који ту проналазе потребне податке за своје стручне и научне радове.

Музејска библиотека је смештена у приземљу зграде и отворена је за јавност од понедељка до петка у оквиру радног времена музеја. Намењена је стручњацима и студентима. Књиге се из Библиотеке не могу износити.

Уколико желите да постанете наш корисник можете се јавити Лидији Секулић, библиотекару Градског музеја Сомбор на телефон +381 (0)25 436160 и путем електронске поште.

У оквиру Библиотеке се прикупљају, чувају и обрађују књиге и друге публикације из области музеологије, археологије, историје, нумизматике, етнологије, уметности и друштвених наука.

© 2004—2021 Градски музеј СомборВеб дизајн и програмирање Тацит
s