Promocija knjige Sretena Ugričića

Sunday, 06. June 2010. at 09:19

U okviru 18. Pozorišnog maratonau petak, 11. juna, sa početkom u 18 sati u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” biće priređena promocija knjige Sretena Ugričića „Neznanom junaku”. Promocija, na kojoj učestvuju autor, Dejan Ilić i Miljana Zrnić, održaće se u Galerija savremene umetnostiGradskog muzeja.

Sreten Ugričić

Pisac, filozof, konceptualni umetnik, bibliotekar, astronom. Upravnik je Narodne biblioteke Srbije. Živi u inostranstvu. Život je inostranstvo. Umetnost je otadžbina.

Izmišlja. Služi se svim sredstvima. Piše o ženama, o Bogu, o najvišem dobru, o odrastanju, o jeziku, o politici, o nebu, o opraštanju…

Uvršten je u više antologija savremene srpske književnosti, član je srpskog PEN–a, dobitnik nagrade „Borislav Pekić”, a uvrstio je Beograd na UNESCO–vu listu gradova sa kulturnom baštinom od univerzalnog značaja za čovečanstvo.

Knjige:

• Neznanom junaku, roman — nefikcija, 2010.
• Uvod u astronomiju, ogledi o statusu uobrazilje i odgovornosti u Srbiji, 2006.
• Razlozi za oproštaj, tri eseja (predavanje održano u Vukovaru), 2006.
• Večeras u Emausu, kolekcija izabranih priča, 2003.
• Bog jezika i druge priče, priče o malom i velikom Hristu, 2000.
• Infinitiv, studija o jednom izmišljenom savremenom američkom filozofu, 1997.
• Stance, (u koautorstvu sa Branislavom Dimitrijevićem), monografija o slikaru Mileti Prodanoviću, 1996.
• Maja i ja i Maja, roman o odrastanju, 1993.
• Neponovljivo Neponovljivo, četvorojevanđelje postmodernog romantizma sa komentarima, 1987.
• Upoznavanje sa veštinom, priče o ženama i metafizici, 1985.

Neznanom junaku pun je strahovito snažnih emocija između žene i muškarca i delovi teksta koji govore o ljubavnoj žudnji ispisani su tako uverljivim lirskim jezikom koji je, u odnosu na ono što nam se do sada nudilo, kao čaša hladne vode usred leta… Zamislite sada tekst od 343 strane bez likova, a čitalac ni u jednom trenutku ne pomišlja da ostavi knjigu. Neka magija je u pitanju, a ja sam siguran da njen velik deo čine upravo otvorenost ka osećajnosti i smela upotreba jezika nabijenog emotivnim sadržajem.

„E–novine”