Gradski muzej Sombor

Gostovanje Jelene Radović

U Galeriji savremene umetnosti Muzeja 16. juna u 18 časova održana je tribina na kojoj je svoj rad predstavila Jelena Radović, diplomirana pravnica, spisateljica, filmska autorka i kreatorka motivacionih tribina za osobe sa invaliditetom.

Motivaciona tribina Jelene Radović

Jelena je predstavila somborskoj publici svoju novu knjigu „Neobičan putnik sa osmehom”, nakon koje su prikazana dva njena autorska dokumentarna filma: „Neobičan putnik sa osmehom” i „Svet koji ne poznajem”. Jelena je održala i motivacionu tribinu „Učini važan korak za sebe”.

Organizator ovog događaja bio je Želјko Kanurić ispred Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Vojvodine „Suncokret”. Savez deluje uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

Završena zajednička manifestacija muzeja Srbije

Manifestacija „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10” završena je u subotu, 21. maja 2016. u „Noći muzeja”. Tokom interesantnog programa i niza dešavanja Gradski muzej je obišlo preko 5.000 posetilaca za ovih deset dana.

Detalj s manifestacije Detalj s manifestacije Detalj s manifestacije

Retrospektivna izložba Dragana Rakića u Novom Sadu

Otvaranje izložbe „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009” je u petak, 27. maja 2016. u 20 časova, u Galeriji N, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Partner u organizaciji i realizaciji izložbe je Gradski muzej Sombor. Autori i kustosi izložbe su mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica MSUV i Čedomir Janičić, viši kustos Gradskog muzeja Sombor. Izložba će biti otvorena do 21. juna.

Detalj s izložbe

Retrospektiva, kao i prateći monografski katalog, za nameru i potrebu ima istorizaciju, svojevrsnu muzealizaciju umetnosti, umetničkog rada i delovanja Dragana Rakića, njegovih istraživanja i aktivizma. Kroz analizu četiri problemske celine, uz biografiju i bibliografiju umetnika, dat je uvid u hronologiju delovanja umetnika — kao jednog od najznačajnih predstavnika nove skulpture u Vojvodini; kao člana produkcije Asocijacije Apsolutno; kao člana produkcije VacuumPack radionice, te kroz pedagoški rad na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Na izložbi će moći da se vide crteži, skice, slike, objekti i fotografije nastali u periodu između 1989. i 2008. godine.

Tokom trajanja izložbe organizovaće se stručna vođenja i prateći programi: audio–vizuelna instalacija u produkciji ADR Tribute Group i Prostor digitalne slike, izbor radova studenata sa predmeta Digitalna slika i nagrađenih radova studenata nagradom „Dragan Rakić” Akademije umetnosti Novi Sad u organizaciji Akademije umetnosti Novi Sad, Departman likovnih umetnosti i Bosiljke Zirojević Lečić, profesorke i Gorana Despotovskog, vanrednog profesora Akademije umetnosti Novi Sad. Otvaranje ovih događaja biće 2. juna u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Detalj s izložbe

Dragan Rakić je rođen 1957. u Sonti. Završio Stomatološki fakultet i Višu pedagošku školu u Beogradu na odseku za restauraciju i konzervaciju 1987. Diplomirao 1989. i magistrirao 1997. na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Od 1983. godine je aktivno izlagao na izložbama u zemlji i inostranstvu. Bio je član umetničkih asocijacija Apsolutno i VacuumPack kao i dugogodišnji predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Umro je 2009. u Novom Sadu. Sahranjen u Somboru u kojem je živeo i radio.

Publika u Somboru moći će da vidi retrospektivnu izložbu Dragana Rakića tokom septembra. Više informacija o ovom događaju na adresi www.msuv.org/program/u-najavi.php

Vikend u muzeju

Muzej u mom domu

Sačuvani od zaborava, ličnosti, predmeti i događaji predstavljeni su u foto–albumima, dokumentima, medaljama i diplomama na zanimljiv i nesvakidašnji način. Predmete su u subotu, 14. maja, izložili i predstavili interesantnom pričom Slavica Periškić, Dušica Kajić i Antun Petrović.

Antun Petrović, Slavica Periškić i Dušica Kajić

Gradski muzej prikuplja, čuva, prezentuje i publikuje kulturno blago. Ideja kustosa upravo je bila da povežu građane i ovu instituciju i time naglase da je takvim predmetima mesto u muzeju i da će ti predmeti biti sačuvani od zaborava i zuba vremena i živeti u pričama kustosa.

Razigrano i veselo subotnje poslepodne uz Umetnički studio „Bunjevačko kolo” iznedrilo je prave umetničke radove.

Umetnički studio „Bunjevačko kolo”

Čajanka sa prijateljima

Nedeljno popodne 15. maja proveli smo sa našim dugogodišnjim prijateljima muzeja u ritualu laganog ispijanja čaja u zanimljivim razgovorima. Uživali smo u druženju, mirisu i ukusu. Iako je vreme bilo hladno i kišovito, u muzeju se stvorila topla domaćinska atmosfera. Uz iskreno prijateljstvo, širio se zvonki smeh i prijatan razgovor.

Čajanka sa prijateljima muzeja

Okrugli sto o problemima zaštite muzejskog materijala

Pozivamo Vas da budete dragi gosti na okruglom stolu „Problemi zaštite muzejskog materijala — konzervacija i restauracija” u Gradskom muzeju Sombor u sredu, 18. maja 2016. godine, u 13 sati, u okviru manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10”.

Povodom Međunarodnog dana muzeja želimo da upoznamo javnost i nadležne instance o gorućem problemu zaštite i čuvanja muzealija, o neuslovnim depoima i problemima koji dovode do postepenog propadanja bogatih muzejskih fondova. Na okruglom stolu će učestvovati konzervatori iz Centralnog instituta za konzervaciju Beograd, kustosi Gradskog muzeja i predstavnici lokalne uprave.

Predmeti koji predstavljaju kulturnu baštininu, osetljivi su na okolinu u kojoj se čuvaju: temperaturu, relativnu vlažnost i zagađenost vazduha, te nivo osvetljenja i ultraljubičastog zračenja. Muzejski predmeti moraju biti zaštićeni i čuvani u adekvatnim uslovima. Preventivna konzervacija je važan elemenat muzejske zaštite i brige za zbirke. Jedna od bitnih odgovornosti članova muzejske struke jeste i stvaranje i održavanje povoljnih uslova za život zbirke. Kako u muzejskom depou, tako i tokom izložbi ili prevoza predmeta. Muzej je dužan da pažljivo i kontinuirano nadzire stanje zbirke, kako bi se primereno i na vreme moglo odlučiti treba li neki predmet podvrgnuti konzervatorsko—restauratorskom tretmanu.

Konzervatori CIK–a će održati predavanje o problemima zaštite muzejskog materijala i predstaviti rad na predmetima i zbirkama Gradskog muzeja Sombor.

Drugi dan muzejske manifestacije

Biblioteku su u petak, 13. maja na Dan otvorenih vrata muzejske biblioteke u okviru manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10” oživeli veseli osmesi i radoznale oči dece Predškolske ustanove „Vera Gucunja” iz vrtića „Đanić”.

Dan otvorenih vrata muzejske biblioteke

Učenici OŠ „Bratstvo—jedinstvo” i najmlađi polaznici likovne škole Tatjane Dimitrijević pokazali su svoju kreativnost kroz zanimljive radove. Projekcija filma RTV „Čuvari sećanja” u večernjim časovima privukla je zainteresovane građane i podsetila na značaj i vrednost muzeja.

Likovna škola

Otvoreni Svetođurđevski dani u Somboru

U Gradskom muzeju u Somboru u utorak, 10. maja 2016. godine, svečano su otvoreni Svetođurđevski dani 2016, manifestacija koja će trajati do kraja meseca maja. Uz prisustvo sveštenstva i vernog naroda upriličena je izložba posvećena episkopu bačkom Irineju Ćiriću (povodom šezdeset godina od upokojenja blažene uspomene na episkopa bačkog Irineja), koja je nastala u saradnji Eparhije bačke i autora izložbe mr Gordane Petković, višeg kustosa istoričara Muzeja grada Novog Sada.

Gordana Petković

Na početku otvaranja izložbe, prisutnima se obratio Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja u Somboru koji je istakao da je namera ove izložbe da se predstavi život i delo Episkopa Irineja, jednog od najobrazovanijih i najeminentnijih arhijereja svog doba, koji sticajem istorijskih okolnosti nisu u dovoljnoj meri poznati ni naučnoj ni široj kulturnoj javnosti. Nakon obraćanja direktora muzeja, obratila se autorka postavke mr Gordana Petković koja se zahvalila Eparhiji bačkoj, naročito Nјegovom Preosveštenstvu dr Irineju Buloviću koji je svojim ličnim angažovanjem učestvovao u stvaranju ove izložbe.

Izložbu je otvorio časni prezviter Savo Nikolić, arhijerejski namesnik somborski, koji se u ime Episkopa bačkog i Srpske pravoslavne crkvene opštine somborske zahvalio Gradskom muzeju, autorki i svima prisutnima. Otvaranje ovogodišnje manifestacije pred 120 posetilaca uveličalo je pojanje Srpskog pravoslavnog crkvenog hora „Sv. car Konstantin i carica Jelena” iz Sombora.

Crkveni hor „Sv. car  Konstantin i carica Jelena”

Kroz dokumenta, fotografije, portrete i autoportrete, zainteresovani će moći da do 25. maja upoznaju život i delo blaženopočivšeg episkopa Irineja Ćirića.

Izvor: Radio „Blagovesnik”

Predstavljena karta Batinske bitke

Karta Batinske bitke

Danas, 12. maja 2016. u 10 sati otvorena je manifestacija „Deset dana od 10 do 10” predstavljanjem karte Batinske bitke. Tok i značaj bitke objasnila je Milka Ljuboja, viši kustos istoričar, uz pomoć svetlosne signalizacije za sve faze jedne od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na našim prostorima.

Milka Ljuboja

Nastup tri beogradska hora

U nedelju, 8. maja, u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, održan je zajednički nastup tri beogradska hora: mešoviti hor KUD–a „Đoka Pavlović” Pošte Srbije, hor studenata Farmaceutskog fakulteta beogradskog univerziteta „Raskovnik” i umetnički hor „Kralj Petar Prvi”.

Nastup hora

Repertoar su ispunili popularni šlageri, domaće i strane evergrin kompozicije uz prateći bend, pod dirigentskom palicom više nagrađivanog maestra Đorđa Perovića.

Izložba o episkopu bačkom Irineju Ćiriću

Svečano otvaranje izložbe „Irinej Ćirić — episkop bački (1884—1955)” u organizaciji Muzeja grada Novog Sada i Eparhije bačke, povodom 60–godišnjice upokojenja vladike, u utorak, 10. maja 2016. godine, u 19 časova, u izložbenim prostorijama u prizemlјu Muzeja.

Autor izložbe je mr Gordana Petković, viši kustos istoričar Muzeja grada Novog Sada. U realizaciji izložbe u Somboru učestvuju Srpska pravoslavna crkvena opština Sombor i Gradski muzej Sombor, povodom Svetođurđevskih dana i slave hrama Svetoga Velikomučenika i Čudotvorca Georgija u Somboru. Izložba će trajati do 25. maja 2016. godine.

Reč više o episkopu Irineju Ćiriću

Život i delatnost episkopa Irineja, jednog od najobrazovanijih i najeminentnijih arhijereja svog doba, sticajem istorijskih okolnosti nisu u dovoljnoj meri poznati naučnoj, a ni široj kulturnoj javnosti. Predstavljanje njegove ličnosti na ovaj način mali je doprinos ispravljanju ove nepravde.

Irinej Ćirić

Irinej (Ivan) Ćirić rođen je 1884. u uglednoj porodici u Sremskim Karlovcima, od oca Isidora, patrijaršijskog i narodno–crkvenog sekretara, i majke Eveline, rođ. Krečarević. Školovao se u mestu rođenja, u Novom Sadu, gde je završio gimnaziju (1902), u Rusiji, gde je završio moskovsku Duhovnu akademiju (1906), a zatim je studirao u Beču na Filozofskom fakultetu (grupa semitskih jezika). Doktorirao je 1908.

Zamonašio se u manastiru Hopovo, pred Božić 1908, i u monaštvu dobio ime Irinej. Brzo je napredovao u monaškim činovima. Aprila 1909. postavljen je za bibliotekara Patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima, a u jesen iste godine postao je, u zvanju docenta, profesor Karlovačke bogoslovije. Na osnovu objavljenih naučnih radova izabran je za vanrednog profesora ove škole (1913).

Za episkopa timočkog izabran je 1919. Radio je na duhovnoj i na materijalnoj obnovi Timočke eparhije. Tu je ostao do novembra 1921. kada je premešten u Bačku eparhiju, a svečano je ustoličen nekoliko meseci kasnije u Novom Sadu (1922). Bačkom eparhijom upravljao je 33 godine, a polje rada bilo mu je izuzetno široko. Tokom 1927. boravio je u Potkarpatskoj Rusiji (Čehoslovačka), kao izaslanik SPC, obavljajući misiju uređenja tamošnje Crkve. Kao jedan od najobrazovanijih i najeminentnijih arhijereja svog doba bio je angažovan u radu više međunarodnih crkvenih pokreta u kojima je dostojno predstavljao SPC. Bavio se izučavanjem crkvenog pojanja, ikonografijom i slikarstvom, prevodio je, pisao je poeziju i beletristiku.

Tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući episkopovoj inicijativi i angažovanju crkvenih opština spaseno je iz mađarskog logora Šarvar i razmešteno po Eparhiji bačkoj 2.800 dece i 180 majki sa odojčadima. Njegovom zaslugom osnovana je i Eparhijska (Dečja) bolnica u Novom Sadu u kojoj su lečena deca obolela od tuberkuloze u ovom logoru.

Pozavršetku rata episkop Irinej je 17 meseci proveo u kućnom pritvoru. Umro je uoči Blagovesti 1955, a sahranjen je u novosadskoj Sabornoj crkvi.


Na izložbi je stručno predstavljen bogat arhivski materijal, lični predmeti episkopa Irineja Ćirića, odežde, umetničke slike i drugi zanimljiv materijal.