Gradski muzej Sombor

Koncert Velikog narodnog orkestra AKUD „Sonja Marinković”

Svečani koncert Velikog narodnog orkestra AKUD „Sonja Marinković” iz Novog Sada u dvorištu Gradskog muzeja Sombor održava se u subotu, 3. jula 2010. godine u 20 sati. Na programu su izvorne narodne kompozicije sa šireg prostora Balkana.

Veliki narodni orkestar AKUD „Sonja Marinković”

Koncert se organizuje u okviru letnjeg programa Gradskog muzeja, sa posebnim ugođajem izvođenja kompozicija u dvorišnom prostoru.

Pozivamo cenjenu publiku iz Sombora i okoline na svečani koncert. Ulaz je slobodan! U slučaju kiše koncert se odlaže za narednu priliku.

Veliki narodni orkestar započeo je sa radom pre nešto više od 40 godina, kada se okupilo nekoliko entuzijasta — zaljubljenika u muziku — započevši jedno divno druženje koje traje i danas. Pored klasičnih muzičkih instrumenata, povremeno se sviraju kompozicije i na tradicionalnim instrumentima. Na ovaj način stvaran je novi poseban zvuk, u specifičnoj simbiozi klasičnog i tradicionalnog, u vreme kada je to bilo nešto sasvim novo na ovim prostorima. Tako je, pored frule, u ovom sazvučju učestvovalo još niz instrumenata: dudak, gajde, mađarska pastirska frula, tekeroland, gadulka, buzuki, balalajka, okarina, tambura samica, tapan, tarabuka, veliki tamburin, klasični tamburin, triangl…

Promocija knjige Sretena Ugričića

U okviru 18. Pozorišnog maratonau petak, 11. juna, sa početkom u 18 sati u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” biće priređena promocija knjige Sretena Ugričića „Neznanom junaku”. Promocija, na kojoj učestvuju autor, Dejan Ilić i Miljana Zrnić, održaće se u Galerija savremene umetnostiGradskog muzeja.

Pozivnica

Sreten Ugričić

Pisac, filozof, konceptualni umetnik, bibliotekar, astronom. Upravnik je Narodne biblioteke Srbije. Živi u inostranstvu. Život je inostranstvo. Umetnost je otadžbina.

Izmišlja. Služi se svim sredstvima. Piše o ženama, o Bogu, o najvišem dobru, o odrastanju, o jeziku, o politici, o nebu, o opraštanju…

Uvršten je u više antologija savremene srpske književnosti, član je srpskog PEN–a, dobitnik nagrade „Borislav Pekić”, a uvrstio je Beograd na UNESCO–vu listu gradova sa kulturnom baštinom od univerzalnog značaja za čovečanstvo.

Knjige:

Neznanom junaku pun je strahovito snažnih emocija između žene i muškarca i delovi teksta koji govore o ljubavnoj žudnji ispisani su tako uverljivim lirskim jezikom koji je, u odnosu na ono što nam se do sada nudilo, kao čaša hladne vode usred leta… Zamislite sada tekst od 343 strane bez likova, a čitalac ni u jednom trenutku ne pomišlja da ostavi knjigu. Neka magija je u pitanju, a ja sam siguran da njen velik deo čine upravo otvorenost ka osećajnosti i smela upotreba jezika nabijenog emotivnim sadržajem.

„E–novine”

Održana promocija monografija Narodnog muzeja

U Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, 3. juna 2010. godine, održane su promocije monografija „Muzej kneza Pavla” i „Lazar Trifunović: protagonist i antagonist jedne epohe”.

Prisutni auditorijum na promociji je pozdravio Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja. Uz uvodno kazivanje, promociju monografija je vodio Čedomir Janičić, viši kustos istoričar umetnosti Gradskog muzeja.

Pozdravna reč Branimira Mašulovića

Prof. dr Irina Subotić, istoričar umetnosti i jedan od autora monografije predstavila je posebno sve celine i tekstove koji sa različitih aspekata rasvetljavaju najznačajnije segmente života Muzeja kneza Pavla pružajući mogućnost da se sagleda i razume sva veličina i uloga koju je ova izuzetna institucija imala u razvoju i određivanju kulturno–istorijskih tokova. Aleksandra Petrović, istoričar umetnosti i jedan od autora monografije ukazala je na značaj monografije Muzej kneza Pavla i posebno istakla društvenu ulogu muzeološkog rada u prošlim vremenima.

Na naše veliko zadovoljsto, imali smo prilku na promociji čuti i videti segmente svih tekstova, budući da monografija Muzej kneza Pavla ima osam autora tekstova, a to su pored već navedena dva autora Lidija Ham–Milovanović, mr Veselinka Ninković, mr Dubravka Preradović, Ljiljana Čubrić, Gordana Stanišić i dr Aleksandar Ignjatović.

Autori monografije

Monografiju „Lazar Trifunović: protagonist i antagonist jedne epohe”, predstavile su Evgenija Blanuša, istoričar umetnosti, kustos Narodnog muzeja u Beogradu i autor mr Vesna Kruljac. Nadasve iscrpnim i zanimljivim kazivanjem kako o jednom od naših najuticajnijih kulturnih poslenika druge polovine XX veka i bivšem direktoru Narodnog muzeja u Beogradu, Lazaru Trifunoviću (1929–1983), tako i o samoj studiji i pristupu i istraživačkim motivima, vodile su nas kroz promociju monografija koleginice iz Narodnog muzeja u Beogradu.

Ovim promocijama šira javnost imala je izuzetnu priliku da upozna vredna izdanja Narodnog muzeja u Beogradu i da ih nabavi po povoljnim cenama.

Otvorena izložba „Šareni radovi”

U okviru saradnje sa ustanovama kulture u Somboru, a posebno kao podrška Prvom dečijem muzičkom festivalu „Šareni vokali”, nastala je izložba pod nazivom „Šareni radovi” koja je otvorena u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor 29. maja 2010. u 16 sati.

Šareni radovi

Izložbu „Šareni radovi” je otvorila Viktorija Lakatoš, koordinator igraonica za decu u Gradskom muzeju Sombor.

Izložba je bila jednodnevna u cilju promocije festivala. Za nekoliko sati izložbu je videlo oko 400 posetilaca, koji su mogli aktivno da učestvuju u crtanju nota. Izložbom „Šareni radovi” u okviru festivala „Šareni vokali” povezuju se deca različitih uzrasta, notama i muzejskim pričama nastalim u igraonicama u Gradskom muzeju Sombor i Biblioteci „Karlo Bijelicki”.

Šareni radovi

Želja nam je da kroz neformalan pristup muzejskim predmetima, igru i zabavu, podstičemo dečiju kreativnost, poštujući svako dete nudimo prva znanja o muzeju. Izložba je nastala kreativnim pristupom dečijim radovima nastalim u igraonicama u Gradskom muzeju Sombor i Biblioteci „Karlo Bijelicki”.

Na izložbi posetioci su imali jedinstvenu priliku da pročitaju pesme nastale u igraonicama biblioteke „Karlo Bijelicki” u Somboru.

Prvi stih jedne od pesama na šarenoj izložbi grupe „Šareni Leptirići”, autora Vanje Pavkov, Milice Đurić i Tamare Škorić:

Šarena pesma

Šareno cveće u polju buja,
dok šarena ptica nebom ljulja.
Ja se okrećem i gledam
taj lepi šareni svet.

Šareni radovi — izložba dečijih radova

U okviru saradnje sa ustanovama kulture u Somboru, a posebno kao podrška Prvom dečijem muzičkom festivalu „Šareni vokali” nastala je i izložba pod nazivom „Šareni radovi”.

Izložbom „Šareni radovi” u okviru festivala „Šareni vokali” povezuju se deca različitih uzrasta, notama i muzejskim pričama nastalim u igraonicama u Gradskom muzeju Sombor i Biblioteci „Karlo Bijelicki”.

Šareni radovi

Želja nam je da kroz neformalan pristup muzejskim predmetima, igru i zabavu, podstičemo dečiju kreativnost, poštujući svako dete nudimo prva znanja o muzeju.

Otvaranje izložbe je u 16 sati u subotu, 29. maja 2010. u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor (ulaz sa Trga Koste Trifkovića). Izložba će biti otvorena od 16 do 19.00 sati.

Dobro došli!

Promocija dve monografije u Galeriji savremene umetnosti

U Gradskom muzeju Sombor biće predstavljena monografija „Muzej kneza Pavla”monografija o Lazaru Trifunoviću (1929 — 1983), istoričaru umetnosti, direktoru Narodnog muzeja, profesoru i najvećem hroničaru i tumaču likovnih pravaca u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti druge polovine 20. veka.

Monografiju „Muzej kneza Pavla” na promociji će predstaviti prof. dr Irina Subotić i Aleksandra Petrović, istoričari umetnosti i autori monografije.

Na promociji monografije „Lazar Trifunović: protagonist i antagonist jedne epohe”, govoriće Evgenija Blanuša, kustos Narodnog muzeja u Beogradu i autor mr Vesna Kruljac.

Promocija se održava 3. juna 2010. godine u Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, sa početkom u 18 časova. Ulaz je slobodan.

Monografija „Muzej kneza Pavla”

Monografija „Muzej kneza Pavla”

Monografija „Muzej kneza Pavla” je treća knjiga u ediciji „Muzejske godine” Narodnog muzeja u Beogradu.

To je jedna od onih knjiga na koje se zaista dugo čekalo, imajući u vidu činjenicu da je razdoblje u istoriji Narodnog muzeja kada je nosio ime kneza Pavla Karađorđevića, istorijski vezan za tridesete godine dvadesetog veka, kao i period drugog svetskog rata, sve vreme bio predmet interesovanja naše javnosti, ali istovremeno i predmet višestrukih i višeznačnih nesporazuma i kontroverzi.

Publikaciju, ukupnog obima tri stotine strana čini, naime, deset autorskih tekstova, zatim popis literature i napisa u štampi, spisak korišćene arhivske građe, indeks imena.

Knjiga je bogato opremljena likovnim prilozima, svi tekstovi su ilustrovani dokumentarnim fotografijama, fotografijama muzejskih predmeta i reprodukcijama umetničkih dela. Sadržaji pojedinačnih tekstova adekvatno se dopunjavaju i čine strukturu koja funkcioniše kao celina, pružajući slojevito tumačenje muzeološkog i kulturno–istorijskog značaja Muzeja kneza Pavla.

Koncept monografije postavlja u središte pažnje Muzej kneza Pavla, kao jedan istorijski period u razvoju Narodnog muzeja, ali i kao kompleksan kulturni fenomen, jednu vrstu toposa naše savremene kulturne istorije, koji je do sada najčešće tumačen u skladu sa socijalno–političkim postulatima i ideološkim kontroverzama vremena i političkog trenutka, kako onog u kome je ovaj muzej nastao, tako i potonjeg, ali nikada nije bio celovito predstavljen sa stručno i naučno utemeljenom objektivnošću.

Monografija „Protagonist i antagonist jedne epohe”

Monografija „Protagonist i antagonist jedne epohe”

Monografija o Lazaru Trifunoviću (1929 — 1983), istoričaru umetnosti, direktoru Narodnog muzeja, profesoru i najvećem hroničaru i tumaču likovnih pravaca u srpskoj i jugoslovensokoj umetnosti druge polovine 20. veka.

Monografija „Protagonist i antagonist jedne epohe” o istoričaru umetnosti, likovnom kritičaru, direktoru Narodnog muzeja, utemeljivaču predmeta istorije moderne umetnosti na Odseku istorije umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta, Lazaru Trifunoviću.

Studija posvećena Lazaru Trifunoviću, kroz vrednovanje njegovog rada u oblasti istorije umetnosti, likovne kritike, muzeologije i pedagogije, predstavlja, ne samo iscrpan pregled jedne opširne profesionalne biografije, već i potku koja će nam pomoći da na isti način i rukovodeći se jednako visokim etičkim i profesionalnim kriterijumima, umetnost i baštinu doživimo, interpretiramo i sačuvamo, piše u uvodnom tekstu.

Ova knjiga čitaocu pruža mogućnost sagledavanja izuzetnog doprinosa intelektualca, direktora, univerzitetskog profesora i likovnog kritičara, gospodina Lazara Trifunoivića.

Ova knjiga je svedočanstvo o prekretničkom vremenu kada je mogla da dominira ličnost visokih profesionalnih kvaliteta.

Poljuljana jednodimenzionalna ideologija i postepeni prodor novih kriterijuma zahtevali su jak autoritet i zato se poštovala reč stručnjaka. Ali, Lazar, liberalni intelektualac stasao u socijalizmu, po rečima Vesne Kruljac, iako protagonist epohe modernizma, bio je i njegov oponent, kritički raspoložen, van konvencija: znao je da podršku političkog vrha Srbije iskoristi za stručne uspehe, ali i da se povuče na vreme.

Ovom monografijom Narodni muzej je svom direktoru Lazaru Trifunoviću podigao najlepši spomenik.

Irina Subotić

Zadovoljna lica 1500 posetilaca „Noći muzeja”

Manifestacija „Noć muzeja 2010” u Gradskom muzeju je otvorena u 18 sati predstavljanjem i promocijom Godišnjaka 2/3 Gradskog muzeja Sombor u okviru koje je otvorena izložba muzejskih eksponata publikovanih u stručnom časopisu iz raznorodnih zbirki Muzeja. Uvodnu reč je dao i predstavio Godišnjak urednik Dragan Radojević, kustos arheolog Gradskog muzeja, a manifestaciju „Noć muzeja 2010” je otvorio Zoran Miler, zamenik predsednika Skupštine grada Sombora.

Dragan Radojević i Zoran Miler

U okviru programa „100 godina pre i posle”, od 19 sati do 1 sat posle ponoći, na izložbi stalne postavke na prvom spratu muzeja bila su obeležena dva značajna događaja za Sombor, koja su se desila 1910. godine:

  1. „Prva velika srpska umetnička i vajarska izložba 1910. godine”, koju je organizovala Dobrotvorna zadruga Srpkinja Somborkinja;
  2. 100 godina od smrti dr Laze Kostića (Kovilj,1841. — Beč, 1910.).

Kostimirani glumci–amateri Dramskog studija Sombor, čitali su onovremenu štampu, prepisku znamenitih ličnosti tog vremena i govorili stihove u ambijentalnim stilskim celinama, koje imamo na stalnoj postavci Muzeja. Uz muziku sa starog gramofona i koncert violončela, kostimirani glumci citirali su dr Lazu Kostića, Ernesta Bošnjaka, Nikolu Teslu i druge znamenite ličnosti i oživljavali prošlost Sombora i okoline.

Dramski studio Sombor

Program „100 godina pre i posle” osmislila je Zora Šipoš, viši kustos istoričar umetnosti Gradskog muzeja,  uz saradnju sa Dramskim studiom Sombor i drugim kolegama.

Od 22 sata do ponoći, u nekoliko intervala, mr Vesna Ivkov, etnomuzikolog, profesor na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, odsvirala nam je na harmonici i otpevala nekoliko pesama sa početka veka, u ambijentalnoj celini. U instrumentalnoj pratnji bio je gospodin Ivkov koji je skrenuo pažnju na zaboravljene melodije sa početka XX veka.

Ivkovi

Nedelja arheološkog filma

Filmovi sa XI međunarodne smotre arheološkog filma

Gradski muzej Sombor zahvaljujući uspešnoj višegodišnjoj saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu i koleginicom Ivanom Minić organizuje, po treći put, od 17. do 20. maja 2010. godine, Nedelju arheološkog filma.

Za četiri dana posetioci Muzeja imaće priliku da pogledaju je 12 projekcija odabranih filmova iz Grčke, Nemačke, Francuske, Srbije, Italije, Španije, Turske, Austrije i Belgije, sa XI međunarodne smotre arheološkog filma održane ove godine u Narodnom muzeju u Beogradu.

Početak projekcije filmova od 18 sati u izložbenim prostorijama u prizemlju – glavni ulaz Muzeja. Ulaz je besplatan na sve projekcije.

Ove godine Nedelja arheološkog filma u Gradskom muzeju Sombor uklapa se u ponovo pokrenute manifestaciju Muzejskog društva Srbije pod nazivom „Nedelja muzeja u Srbiji”.

Ponedeljak, 17. maj od 18 sati

Otkrivanje Keopsa (Khéops révélé), Florence Tran, Francuska 2008, 52'
To je jedino od sedam svetskih čuda koje i dan danas postoji. Pet miliona tona kamena za 146 metara visine i to pre 4500 godina. Keopsova piramida je najviša, najveća i najzagonetnija faraonska konstrukcija. Nakon vekova misterije i dalje je netaknuta. Kako je sagrađena? Francuski arhitekta Žan Pjer Udin je deset godina pokušavao da nađe rešenje ove zagonetke, analizirajući i proučavajući ovaj spomenik. Danas, na kraju svog istraživačkog rada i zahvaljujući tehnologiji nudi revolucionarno rešenje. Da li je uspeo da nađe objašnjenje misteriozne Keopsove piramide?

Etrurski ratnici (Etruschi guerrieri), Alan Badel, Italija 2009, 27'
Etrurci su više od četiri veka neometano vladali u centralnoj Italiji. Etrursko društvo je bilo kompleksno, dobro struktuirano i politički organizovano u gradove–države. O njihovoj moći svedoči bogata pogrebna oprema i nepotpune informacije koje su ostavili Grci i Rimljani. Kako su izgledala etrurska koplja, mačevi, štitovi i sekire, bojna polja i etrurski prinčevi saznaćemo u ovom dokumentarnom filmu.

Elefterna. Traganje za izgubljenom stvarnošću (Ελεύθερνα. Η αναζήτηση μιας χαμένης πραγματικότητας Μέμη Σπυράτου), Grčka 2004, 20'
Film predstavlja rezultat arheološkog istraživanja drevne Elefterne. Vođa istraživanja profesor arheologije Nikos Stambolidis kao i profesor praistorijske arheologije i fizičke antropologije Notis Angelarakis, pokušavaju da na osnovu arheoloških nalaza, prvenstveno ostataka osteološkog materijala iz grobnice u Ortis Petru, pokažu kako su izgledali spaljeni grobovi iz 7. veka pre naše ere.

Usnuli u vremenu, Bruno Bratović, Miodrag Đuknić, Aleksandar Teodorović, Srbija 2009, 35'
U okviru projekta Zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja na području RB Kolubara na površinskom kopu Tamnava — Zapadno polje tokom višegodišnjih iskopavanja (od 2006. do 2009. godine) izvedena su arheološka iskopavanja na lokalitetu Jaračište 1 u selu Mali Borak. Na ovom lokalitetu definisano je postojanje nekoliko horizonata naseljavanja u periodu od 6. do 3. milenijuma p.n.e. Tokom 2009. godine otkrivena su tri praistorijska groba, u kojima su sahranjena četiri pokojnika. Najverovatnije se radi o porodičnoj sahrani u okviru jedne veće jame u centralnom delu naselja. Posebno je zanimljiv grob 2, dvojni grob sa skeletnim ostacima ženske individue i deteta. Otkriće dvojnog groba u okviru starčevačkog naselja na lokalitetu Jaračište 1 izuzetno je po tome što su ovakvi nalazi retki na teritoriji centralnog Balkana.

Utorak, 18. maj od 18 sati

Veliki majstori praistorije. Duh magdalenijenske umetnosti (Grands maîtres de la préhistorie. Le génie magdalénien), Philippe Plailly, Francuska 2009, 52'
Od kakvog je značaja bila umetnost za praistorijskog čoveka? Sa pripadnicima epohe Magdalenijen koji su naseljavali veliki deo evropske teritorije između 18.000 i 10.000 godina pre naše ere, razvoj umetnosti dostiže izvanredan nivo. Crteži pronađeni u pećinama Altamira i Lasko sugerišu da je i praistorija imala nadarene stvaraoce ravne umešnosti jednog Mikelanđela.

Červeteri. Nekropola Banditača (Cerveteri. La necropoli della Banditaccia), Alan Badel, Italija 2008, 45'
Červeteri i njegova nekropola Banditača. Brežuljci koji se uzdižu tu i tamo u valovitoj ravnici, istovremeno su grobnice antičkih prinčeva i junaka.

Čurug – arheološko nalazište stari Vinogradi, Jelica Bojić, Srbija 2009, 25'
Arheološko nalazište u Čurugu je sistematski istraživano naselje koje je dalo raznovrsne podatke koji se prilikom običnih iskopavanja ne pronalaze. U sklopu toga su dobijeni dragoceni podaci za antičko i srednjovekovno doba.

Sreda, 19. maj od 18 sati

Seutes besmrtni, tajne tračkog kralja (Seuthés l'immporel, les secrets d'une roi Trace), Zlatina Rousseva, Francuska 2009, 52'
Film istražuje misterije skrivene u grobu tračkog kralja Seutesa III. Priča nalik detektivskom istraživanju, odvija se oko kraljevske ličnosti i pogrebne ceremonije da bi malo po malo na svetlost dana izašla čitava pokopana civilizacija tračkih kraljevskih dinastija.

Misterije Pločnika, Dragiša Stojanović, Srbija 2009, 35'
Film govori o arheološkim istraživanjima praistorijskog lokaliteta Pločnik koji se nalazi u dolini reke Toplice. Ovaj lokalitet počeo je da istražuje Miodrag Grbić davne 1927. godine, da bi posle duže pauze lokalitet ponovo istraživala Blaženka Stalio. Današnja istraživanja na ovom lokalitetu izvode se u saradnji Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja.

Sudbina divova (Destin de géants), Philippe Axell, Belgija 2009, 52'
Rapa Nui (Uskršnje ostrvo) je polinezijsko ostrvo u Južnom Pacifiku koje pripada Čileu. Značenje njegovog izvornog imena je Pupak Sveta. Ovo ostrvo je čuveno po statuama isklesanih od kamenih blokova u natprirodnoj veličini. Ekipa arheologa već godinama pokušava da otkrije pravo značenje zagonetnih statua.

Četvrtak, 20. maj od 18 sati

Mohendžo Daro. Tajna kulture Inda (Mohenjo Daro. Das geheimnis der Induskultur), Hannes Schuler, Nemačka 2008, 43'
Dokumentarni film koji govori o kulturi staroj najmanje 5000 godina, koja se razvila uz reku Ind. Glavna karakteristika je urbanistička arhitektura. Film istražuje razloge kraja kulture Inda, na temeljima nedavnih arheoloških iskopavanja.

Bekstvo iz Vavilona (Flucht aus Babylon), Klaus Kastenholz, Nemačka 2008, 45'
Oaza Tajma, na severu Saudijske Arabije, vekovima je bila važna stanica za karavane. Arheolozi su iskopavali ovaj centar radi istraživanja drevnog mita: priča se da je kralj Naponida, poslednji kralj Vavilona, proveo deset godina svoje vladavine u tom udaljenom mestu, u pustinji, 1000 kilometara udaljenom od glavnog grada svog kraljevstva. Postavlja se pitanje zašto? Pesak možda krije objašnjenje ove istorijske zagonetke.

Nedelja muzeja u Srbiji

U okviru saradnje sa ustanovama kulture u Somboru, već drugu godinu za redom, Predškolska ustanova „Vera Gucunja” i Gradski muzej Sombor organizuju višednevne aktivne posete i igraonice dece predškolskog uzrasta. Kroz neformalan pristup muzejskim predmetima, kroz igru i zabavu i podsticanje i poštovanje dečijih različitosti, deca usvajaju i stiču prva znanja o muzeju. Mirjana Hajdin, pedagog i Nedeljka Živković, vaspitač iz PU „Vera Gucunja”, uz osmišljene aktivnosti i pripremljene sadržaje sa kustosima Milom Krstić–Krasuljaki Viktorijom Lakatoš, kao koordinatorima iz Gradskog muzeja, upoznaju decu sa eksponatima u Muzeju na način prilagođen uzrastu i prirodnoj radoznalosti dece.

Plakat „Nedelja muzeja u Srbiji”

Ove godine ovaj vid programa se uklapa u moto „Družimo se u muzeju”, ponovo pokrenute manifestacije Muzejskog društva Srbije pod nazivom „Nedelja muzeja u Srbiji”. Svi muzeji u Srbiji svojim aktivnostima i programima doprinose popularizaciji muzejske delatnosti i opredeljuju se za različite vidove saradnje sa muzejskom publikom.

Arheološka igraonica

U okviru posebnog programa, od 17. do 19. maja 2010. godine, ponovo organizujemo Dane arheološkog filma u terminima od 18.00 sati u prostorijama Gradskom muzeja Sombor.

Prednajava dešavanja za Noć muzeja, 15. maja 2010.

„Noć muzeja” u Gradskom muzeju Sombor će početi u 18 sati i trajati do 1 sat iza ponoći.

Želimo svim posetiocima ugodan boravak u Muzeju i širenje muzejske priče kroz zanimljive programe kako u „Noći muzeja”, tako i u „Nedelji muzeja u Srbiji”.

Priču započinjemo sa onim što krasi svakog kustosa, svakog muzealca, istraživača, počinjemo sa pisanom reči i izložbom:

Otvaranje Noći muzeja – prizemlje (izložbeni prostor) od 18:00 do 19:00

Promocija „Godišnjaka 2/3” Gradskog muzeja Sombor, u okviru koje će biti otvorena izložba muzejskih eksponata publikovanih u stručnom časopisu iz raznorodnih zbirki Gradskog muzeja Sombor.

Za Noć muzeja publiku iz okruženja želimo da upoznamo kroz izložbu i promociju dvobroja „Godišnjaka” sa aktivnostima muzeja koji posećuju. Izložba je promotivna i edukativna za sve ciljne grupe.

„Godišnjak” Gradskog muzeja Sombor je zbornik stručnih tekstova (studija, prikaza, ogleda, građe, komentara, kritika, osvrta, terenskih i drugih izveštaja i drugih stručnih tekstova) iz oblasti: arheologije, numizmatike, istorije, etnologije i antropologije, istorije umetnosti (likovne, primenjene i arhitekture), tematski vezanih za teritoriju koju pokriva svojom delatnošću i druge opšte stručne tekstove koji su u skladu sa njegovom osnovnom delatnošću (pedagogije, novih umetničkih medija, muzeologije, muzeografije i muzejske dokumentacije, konzervacije i zaštite muzejskih predmeta).

Stalna postavka – prvi sprat od 19:00 do 01:00

U okviru programa „100 godina pre i posle” na izložbi stalne postavke na prvom spratu muzeja biće obeležena dva značajna događaja za Sombor, koja su se desila 1910. godine:

  1. „Prva velika srpska umetnička i vajarska izložba 1910. godine” koju je organizovala Dobrotvorna zadruga Srpkinja Somborkinja. Kulturni i politički događaj od izuzetnog značaja za Sombor, ali i za izučavanje nacionalne istorije umetnosti.

Ova likovna manifestacija je dragoceno svedočanstvo naše kulturne istorije, sagledana kroz prizmu društvenih događanja i prilika u to vreme u Somboru.

Plakat „Prva velika srpska umetnička i vajarska izložba”
  1. 100 godina od smrti dr Laze Kostića (Kovilj, 1841. – Beč, 1910.)

Ličnost i delo Dr Laze Kostića je jednim velikim delom vezano za Sombor. Svestran kao čovek, proveo je poslednjih 15 godina u Somboru, od 1901. do 1910. godine, bio biran za predsednika Srpske čitaonice u Somboru i imao veliki uticaj na kulturna i politička zbivanja u gradu, družio se sa mnogim uglednim ličnostima među kojima su Nikola Tesla, dr Radivoj Simonović, Uroš Predić i dr. Budući da Laza Kostić nije imao direktnih naslednika, Gradski muzej Sombor je iz njegove zaostavštine otkupio više ambijentalnih celina, umetničke slike, lične predmete i nešto od dokumentacije. Dr Laza Kostić je umro u Beču 9. decembra 1910. godine, a sahranjen je u Somboru 11. decembra 1910. godine.

Uz muziku sa starog gramofona, kostimirane glumce koji citiraju dr Lazu Kostića i druge znamenite ličnosti oživljava se prošlost Sombora i okoline i samo u toku „Noći muzeja” vraća prošlost.

Zahvaljujemo na pomoći prilikom realizacije programa „100 godina pre i posle”: Narodnom pozorištu Sombor, Dramskom studiju Sombor, Muzeju Nikole Tesle Beograd, svim kolegama i koleginicama koji su pridoneli realizaciji programa za „Noć muzeja 2010”.


Reč više o manifestaciji „Noć muzeja”, pogledajte na adresi www.nocmuzeja.rs.

U sedmoj po redu „Noći muzeja” ostaće budno više od 40 gradova širom Srbije , Osnivač srpske „Noći muzeja” Ana Jovanović rekla je u sredu, 14. aprila na konferenciji za novinare u Beogradu da će se program odvijati u 150 kulturnih institucija i da je Srbija po broju lokacija na kojima se manifestacija održava druga u Evropi, iza Francuske.