Gradski muzej Sombor

„Slobodan i kraljevski grad” u Čonoplji

U holu Osnovne škole „Miroslav Antić” u Čonoplji otvorena je u sredu, 5. aprila 2017. godine, izložba „Slobodan i kraljevski grad Sombor 1749”. Izložbu su postavile i predstavile viši kustos Milka Ljuboja i Nevena Živadinović Kusonić iz Gradskog muzeja Sombor.

Otvaranje izložbe

Povelja slobodnog kraljevskoga grada Sombora

Povodom Dana grada, u petak, 17. februara, sa početkom u 11 sati, priređuje se otvaranje izložbe „Povelja slobodnog kraljevskoga grada Sombora”, u izložbenim prostorijama u prizemlju Muzeja.

Plakat

Somborska Povelja — jedina sačuvana povelja slobodnog kraljevskog grada na našim prostorima. Čuva se u Istorijskom arhivu Sombor. Carica Marija Terezija 21. marta 1747. godine odlučuje da Somboru dodeli status slobodnog kraljevskog grada, uz uslov da grad uplati carskoj blagajni „naknadu” od 150.000 rajnskih forinti. Carica potpisuje 17. februara 1749. godine Povelju slobodnog kraljevskog grada Sombora, a prva gradska uprava — Magistrat slobodnog kraljevskog grada, izabrana je 25. aprila na osnovu Alternative iz 1748. godine.

Izložba je otvorena do 18. marta.

Ptice Sejšela, Islanda i Šri Lanke

Izložba fotografija autora Vuka Labana naziva „Ptice Sejšela, Islanda i Šri Lanke” otvara se u sredu, 1. februara, u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja. Izložba se realizuje u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Plakat

Vuko Laban je odrastao i zavoleo ptice u Senti, pored Tise. Prve fotografije ptica snimio je pedesetih godina prošlog veka. Opčinjenost ornitologijom, kao hobijem i planiranom životnom profesijom, nastavlja se selidbom u Beograd i kratkotrajnom saradnjom sa čuvenim ornitologom, prof. dr Matvejevim. Neposredno pre upisa na fakultet, odlučuje da ornitologija ostane hobi, a da telekomunikacije postanu profesija. Radi u Evropi, Aziji i Africi kao ekspert za satelitske telekomunikacije. Projekti na Sejšelima, Islandu i Šri Lanki i lepota i raznolikost ptica tih ostrva, inspirisale su autora u stvaranju ove izložbe.

Otvorena izložba o životu Jevreja u Somboru

U Gradskom muzeju u sredu, 2. novembra 2016. godine, otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja kroz istoriju porodice Moše i Magde Musafija, rođene Drelih, govori o životu Jevreja u Somboru i sudbini ljudi koji su preživeli holokaust.

Izložba pokazuje porodične fotografije i predmete koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici, koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom holokausta.

Otvaranje izložba

„Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu”, rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović. „Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo”, izjavila je Sandra Papo—Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.

Potomci Magde i Moše Musafije

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su potomci Magde i Moše Musafije koji su stigli iz Izraela. „Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otvorili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima, pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život” — ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. „Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući da su Jevreji dobrodošli”, prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.

„Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađe način da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu i ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući ni kada odakle su došli” — rekao je prof. dr Milan Ristović, otvarajući izložbu „Kutija sećanja” u Gradskom muzeju.

Kutija sećanja

Otvaranje izložbe „Kutija sećanja” o životu jevrejske porodice Drelih iz Sombora održava se 2. novembra u 17 sati. Izložbu u organizaciji Gradskog muzeja u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor otvara prof. dr Milan Ristović.

Pozivnica

Pre šest godina u Ministarstvo kulture Republike Srbije stigao je dopis Državnog muzeja Aušvic–Birkenau iz Polјske sa jednim pitanjem — kako rešiti problem jugoslovenskog izložbenog prostora na prvom spratu Bloka 17, koji je zatvoren 2009. godine. Zvaničnici muzeja su se obratili Beogradu, kao sedištu Muzeja istorije Jugoslavije, pravnog naslednika Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, koji je 1988. godine preuredio jugoslovensku izložbu u Osvjenćimu. Odgovor, međutim, nije mogao da donese Beograd, već svih šest država naslednica Jugoslavije.

U kontaktima zvaničnih predstavnika Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, odlučeno je da se prostor, koji je od 1963. do 2009. godine pripadao Jugoslaviji, preuredi u skladu sa savremenim političkim realnostima i uz poštovanje istorijskog konteksta.

Precizno definisana politika muzeja zahtevala je da u fokusu svih izložbenih narativa budu žrtve logora. U skladu sa njom, predstavnici nekadašnjih jugoslovenskih republika, sada šest nezavisnih država, jednoglasno su doneli odluku da realizuju zajedničku izložbu. Saglasili su se da u muzeju u kome su, pored stalne izložbene postavke, predstavljene i nacionalne izložbe (Roma, Poljske, Češke, Slovačke, Rusije, Francuske, Mađarske, Izraela, Belgije, Holandije, Austrije) realizuju prvu internacionalnu izložbu. Isprepletanost života i sudbina zatočenika, koji su u zloglasni koncentracioni i logor smrti odvedeni sa prostora Jugoslavije, ili kao Jugosloveni iz drugih delova Evrope, onemogućila je definisanje principa po kome bi žrtve bile podeljene u kontekstu današnjih političkih granica.

Pored nadležnih ministarstava, rad na pripremi nove izložbe su podržali i Uneskova kancelarija u Veneciji, Memorijal de la Šoa (Francuska), Topografija terora (Nemačka), Memorijalni muzej Holokausta (Sjedinjene Američke Države), kao i predstavnici Državnog muzeja Aušvic–Birkenau (Poljska) i Nacionalnog fonda za žrtve nacionalsocijalizma (Austrija) kao posmatrači.

Tako je započeo proces prikupljanja materijala, sređivanja dokumentacije i arhivske građe, sistematizovanja literature, beleženja svedočanstava preživelih i izrade preciznog popisa imena onih koji su u logor odvedeni sa prostora Jugoslavije u periodu 1941. do 1944. godine. Odlučeno je da se tragedija zatočenika logora ne izrazi kroz brojke, već da se žrtve personalizuju kroz sačuvanu dokumentaciju, predmete, fotografije i filmske snimke, te da se na taj način približe savremenim generacijama.

Prikupljanje materijala je predstavljalo zahtevan proces. Posle sedam decenija nije sačuvano mnogo toga što bi svedočilo o životu ljudi koji su ubijeni u gasnim komorama i čiji su posmrtni ostaci spaljivani u krematorijumima nacističkih logora širom Evrope.

Porodica Drelih 1940. godine

Veliku pomoć tokom rada na pripremi materijala članovima Radne grupe Ministarstva kulture Republike Srbije za preuređenje Bloka 17 pružili su Savez jevrejskih opština Srbije i Jevrejski istorijski muzej. Zahvaljujući njihovoj podršci i angažovanosti, članovi Radne grupe uspeli su da kontaktiraju mali broj preživelih logoraša Aušvica, ali i veliki broj njihovih potomaka i prijatelja. Među njima i Đorđa Konfortija iz Montreala. On je istraživačima, između ostalog, sugerisao da uspostave kontakt sa Mihal Tulpan iz Tel Aviva, kćerkom Magde Drelih i Moše Musafije koji su preživeli užase Aušvica i u Izraelu izgradili svoj novi život nakon Drugog svetskog rata. Mihal Tulpan je sačuvala bogatu porodičnu zaostavštinu u kojoj se našao veliki broj fotografija, dokumenata, pa čak i nekoliko važnih predmeta koji su svedočili o životima ljudi koji su potpuno nedužni ubijani samo zbog svog porekla i pripadnosti jevrejskom narodu tokom Drugog svetskog rata. Upravo je materijal koji je ona ustupila postao jedan od osnova buduće izložbe u Državnom muzeju Aušvic–Birkenau.

Životi njenih roditelja Magde i Moše vezani su za Sombor. Najveći deo njihovih fotografija nastao je u Somboru pre, tokom i neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Na njima su pored članova porodice zabeleženi i ovekovečeni i mnogi Somborci. Brojne grupne fotografije, kao i portreti izuzetne ekspresivnosti, dočaravaju davno prošla vremena, kojih se malo ko još uvek seća.

Stoga je i izložba „Kutija sećanja” koju priređuje Gradski muzej Sombor način da se kroz fotografije jedne obične, a u isto vreme i potpuno posebne somborske porodice progovori o XX veku na ovim prostorima i o Holokaustu. Da se ne zaboravi.

Sa otvaranja izložbe „Legat porodice Vuić”

Izložba „Legat porodice Vuić” otvorena je u četvrtak, 29. septembra, u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja.

Otvaranje izložbe

„Dve su reči koje karakterišu legat. Jedna je poverenje, druga je hrabrost. Poverenje da se nekome u ovom slučaju, Gradskom muzeju Sombor, pokloni na trajno čuvanje i staranje deo života ličnog, porodičnog, građanskog, svakolikog. Poverenje nije nešto što dolazi na mah, ad hok ili spontano, to je dugi niz godina preispitivanja merenja i za i protiv, dok se u jednom trenutku ne donese pozitivna odluka. Hrabrost je ustupiti deo nečeg ličnog, nečeg što se decenijama mukotrpno sticalo, od materijalnih dobara do statusa u društvu, od obične špenadle do doktorske diplome, od lepeze do kućnog srebra, sve ono što u sebi i iza sebe nosi odlike ličnog samo njemu pripadajućem, osobnom.

I kada ova dva pojma ili reči dostignu rekli bi smo jezikom nauke ‚kritičnu masu’, pretvaraju se u najlepšu osobinu koju čovek nosi u sebi — darivanje.

Tako treba gledati i na legat porodice Todorov, ali i svih onih legata koje baštini Gradski muzej.

Zbog toga hvala porodici Todorov na poverenju u Gradski muzej Sombor i na hrabrosti da deo svoje bogate porodične tradicije i življenja putem legata zaveštaju upravo ovoj instituciji Gradskom muzeju Sombor, a onda i gradu Somboru.” — rekao je Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja, na otvaranju izložbe.

Prateći programi u okviru izložbe posvećene Draganu Rakiću

12. 09. Tribina „Dragan Rakić — umetnik, učitelj, prijatelj…”

Učesnici tibine: Manda Prišing, predsednica UG „Ravangrad” Sombor; Andreja Petraković, članica „VacuumPacka”; Dragiša Mirković—Gile, član „VacuumPacka”; Zoran Pantelić, umetnik i osnivač Centra na nove medije „Kuda.org” iz Novog Sada, osnivač i član Asocijacije „Apsolutno” u kojoj je član bio Dragan Rakić; Čedomir Janičić, koautor izložbe i moderator tribine.

Čedomir Janičić je pozdravio učesnike i goste tribine, te ukratko opisao prateće programe izložbe u Novom Sadu i najavio događaje u Somboru.

Čedomir Janičić, Dragiša Mirković—Gile, Andreja Petraković, Zoran Pantelić i Manda Prišing

Zoran Pantelić je govorio o nesvodljivosti kreativnog procesa nastanka umetničkog dela na umetnička dela kao predmete ili retrospektivne izložbe opisujući plodonosne razgovore koje je vodio sa Rakićem u Asocijaciji „Apsolutno”. Andreja Petraković i Dragiša Mirković govorili su o svom iskustvu kao mladih ljudi koji su aktivno sarađivali sa Rakićem u umetničkoj radionici „VacuumPack”, takođe opisujući, na veoma emotivan način, proces tokom kog su nastajala neka od dela radionice. Manda Prišing je u svom veoma emotivnom i sadržajnom tekstu podsetila na veoma plodnu i raznovrsnu saradnju UG „Ravangrad” i Dragana Rakića napominjući da to nije bila saradnja jednog čoveka i jednog udruženja već izraz jednog drugačijeg Sombora okrenutog vrednostima mira, saradnje i kreativnosti.

Posle obraćanja učesnika usledila je kraća diskusija i učešće publike koja se zanimala za mogućnost zasnivanja angažovane umetnosti nekih novih mladih ljudi u gradu.

20. 09. Predstavljanјe projekta „Alternativna mapa”

U Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja, 20. septembra u 18 časova predstavljen je projekat „Alternativna mapa”.

Reč je o projektu nastalom između 2004. i 2009. godine koji je uključio mlade ljude iz Sombora i mesta u somborskoj opštini. Mladi su mapirali svoja mesta zanimljivostima i korisnim informacijama za koje su sami smatrali da su važni, kako za njih same i njihova mesta, tako i za sve one koji bi koristili ovu mapu.

Predstavljanje projekta „Alternativna mapa”

O projektu i Rakićevoj ključnoj ulozi u njegovoj realizaciji govorila je Manda Prišing, kroz sajt je vodila Tamara Stojković, a o detaljima govorile su učesnice u izradi mape iz Bačkog Monoštora, Doroslova, Bezdana i Stanišića.

Podsećanje na Dragana Rakića i njegovo aktivno učešće u motivisanju mladih ljudi da se na kreativan i odgovoran način pitaju o svom identitetu, mestu u svojim sredinama i svetu koji ih okružuje deo je ukupnog procesa projekta koji upućuje na rad Dragana Rakića kao umetnika, mentora, aktivistu, istraživača.

21. 09. Predstavljane saradnje Dragana Rakića i UG „Ravangrad” — „Dragan i Ravangrad”

Predstavljanje kraćih filmova, video–materijala akcije „Otvoreni trg: Reciklaža fašizma, Kićenje jelke, Buđenje…”; osvrt na rad „VacuumPacka”, „Hello World!” koji je producirao UG „Ravangrad”; manja izložba predmeta: fascikla, kalendar, majice, fotografije, knjiga „Hello World!”, dokumentacija „Otvorenog trga” i drugo što je Dragan Rakić osmislio i na čijoj izradi je neposredno radio.

O saradnji UG „Ravangrad” i Dragana Rakića, kao i o pratećoj izložbi govorila je Manda Prišing.

Izložba predmeta

Cilj aktivnog podsećanja na plodnu saradnju UG „Ravangrad” i Dragana Rakića, u sklopu retrospektivne izložbe, jeste u tome da Rakićevi poštovaoci koji su ga poznavali kao umetnika saznaju nešto više o njemu kao aktivisti, i obrnuto, oni koji su radili s njim na akcijama buđenja sebe i svoje okoline mogu da se upoznaju sa njegovim značajnim umetničkim delom, te da, možda, svi zajedno razumemo kako je između svih tih procesa postojala jaka veza koja je vaspitavajući nove, jake, slobodne građane osposobljavala nove, sposobne učesnike u aktivnoj recepciji savremene umetnosti.

Budući da je ovo bio poslednji prateći program u okviru retrospektive, simbolično je najavljeno zatvaranje izložbe podsećanjem Tatjane Dimitrijević, akademske slikarke i urednice likovnog programa Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, na studiranje na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi koju je pohađao Dragan Rakić.

Na kraju smo se podsetili početka…

Legat porodice Vuić

Pod legatom u muzejima se najčešće podrazumeva darivanje istorijsko–umetničkih predmeta odgovarajućoj ustanovi kulture. Poklon je darivanje kulturnog dobra po osnovu obligacionog prava. Darodavac ustupa ustanovi kulture ili gradu predmete od kulturne ili umetničke vrednosti, bez neke nadoknade ili uslova. Građani i umetnici osnivaju legate umetničko–istorijskih dela.

Pozivnica

Po svom sadržaju legati se mogu razvrstati u dve grupe:

  1. Legati sa stvarima i predmetima velike kulturne i materijalne vrednosti (ikone, umetničke slike, knjige, arhivska građa, rukopisi, stare fotografije i stari nameštaj, filmska grada).
  2. Legati koje sačinjava nepokretna imovina (kuće i stanovi).

Osnivači legata su građani i porodice. Dakle, legati kao kulturno dobro koje muzeji dobijaju od plemenitih pojedinaca su namenjeni pre svega širem društvenom kontekstu i predstavljaju individualni pečat sticanja, pa i odricanja, i predavanje imovine budućim generacijama. Ono što određuje samu vrednost legata moglo bi se nazvati i utvrđenom vrednosti materijalne i duhovne kulture i tradicije kojima se darodavci vode.

Gradski muzej u Somboru upravo je ovih dana dobio na poklon legat čiji jе darodavac porodica Todorov iz Sombora.

Detalj s izložbe

Legat sačinjavaju 294 predmeta među kojima su mnogobrojne knjige, dokumenti (čestitke, plakati, ugovori, programi za koncerte, priznanice), ručni rad sa bogatim primercima veza, salveta sa vezenim monogramima, jastučnice, gobleni, miljei. Razni predmeti tekstila sa kalupima za vez, benkicama za novorođenčad, plastronima, uzorcima čipke, konci, odevni predmeti. Predmeti asesoara sa lepezom, rukavicama, šeširima, ešarpama. Mnogobrojni predmeti od porcelana i stakla sa čašama, šoljama, tanjirima, čajnicima, kutijama za nakit i sl. Od predmeta izrađenih od metala izdvajaju se kuhinjski pribor za spremanje hrane, tiganji, modle i alat.

Darodavci poput porodice Todorov veoma su značajni za sam muzej koji predstavlja važan deo širokog konteksta gradske baštine, pa ni sam grad Sombor nije imao zahvalnijeg i zaslužnijeg darodavca iz redova svojih građana.

Ovako darivanje, bogato i veliko, bezuslovno i složeno po sadržaju u sebi nosi jedan izuzetan životni princip i želju da zadovoljstvo i radost traju šireći na dalje sam čin dobročinstva. Gradski muzej se i ovim putem zahvaljuje porodici Todorov, ali i koristi priliku da pozove i sve ostale sugrađane da svojim činom darivanja pomognu muzeju u daljem očuvanju bogate kulturno–istorijske tradicije našeg područja.

Otvaranje izložbe „Legat porodice Vuić” je u četvrtak, 29. septembra, sa početkom u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju.

Promocija „Dragan i Ravangrad”

U sklopu programa obeležavanja 20. godišnjice rada UG „Ravangrad” Sombor, sa kojim je Dragan Rakić sarađivao u akcijama aktivizma, ali i produkciji umetničkih dela i izložbi, poslednje sedmice izložbe „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009” biće organizovano podsećanje na ovu saradnju koja je imala značajnog odjeka u javnosti i uticala na mlade ljude u Somboru i njegovoj okolini.

Dragan Rakić

Predstavljanje projekta „Alternativna mapa”

Utorak, 20. septembar u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor u prostoru izložbe.

Dragan Rakić

Predstavljanje video materijala akcije „Otvoreni trg: Reciklaža fašizma, Kićenje jelke, Buđenje…”

Sreda, 21. septembar u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor u prostoru izložbe.

Organizacija promocije: Muzej savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad i Gradski muzej Sombor.

Dopuna legata Vranjskog za 2016.

Zoran Stošić Vranjski obavio je svoju redovnu dopunu legata u somborskom Gradskom muzeju. U pitanju su crteži iz ciklusa Meteori u Grčkoj: Manastir Svetog Preobraženja, Manastir Svete Trojice i Manastir Sveti Varlaam.

Crteži Zorana Stošića Vranjskog

Umetnik je ovom prilikom istakao da on već planira nove jubileje, s obzirom da je nedavno proslavio 80. rođendan i 60 godina umetničkog stvaralaštva.